4 May 2008 - BITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN...
 BITI ILI NE BITI, iliti: MALO MORGEN
"Koj' poslanik il' u kakvoj vlasti,
a ne doš'o na boj na Kosovo,
ne imao od banke kredita,
ni kamatnog, a ni beskamatnog.
Od stranke mu ništa ne ostalo,
ni prihoda, a ni donacija,
cenzus sanj'o dok mu je koljena."
Koštunica dr Mirotočivi
***
Prljavo, zapušteno i polusrušeno pozorište, negde na periferiji Beograda. Ponoć. U publici sede visoki zvaničnici Evropske Unije i Ujedinjenih nacija. Njih, cirka, sedam. Jedu semenke i gunđaju. Predstava, u predpremijernom izvođenju, po običaju, kasni. Glavnog glumca ubile gaće.
S vremena na vreme, na bini se pojavi režiser. Mrtav pijan. Zamoli publiku za strpljenje i odtetura se, negde, iza zavese. Orkestar, iz pozadine, bez prestanka, svira "Posmrtni marš". Raštimovano.
Odjednom, svetla se ugasiše i predstava, na jedvite jade, poče.
Na pozornici, oslikanoj motivima, srušenog, avalskog tornja, namikarenog na vrh Kopaonika iza koga se vide obrisi kalemegdanske tvrđave, utopljene u, pitoreskni, šumadijski pejzaž sa dodatkom požarevačkih lipa, pojavi se hor.
ČIN PRVI, iliti: NAJEBAĆEŠ...
HOR (Na melodiju "Ode radosti"): Bože mili! Čuda velikoga! Po Srbiji se svašta zapatilo, pa krenule sve stranačke vojske, bangav narod kljakavim da prave. Oj, Moravo moja ladna Drino! Bože pravde! Prc!
CRVEN BAN (Pijano. Iz ruševina avalskog tornja): Čujte i počujte, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Kad ustane kuka i motika, majke će se svima najebati. Zato bolje bešte niz livadu, da Srbiju, kevu, podržite, da ve ne bi pobaco kroz prozor! Bre!
SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, govedo od svinje! U čabar si. iz kog jedeš, prdno. Jedanaestog, kad iziđe raja, za Jevropu, listom će da glasa.
CRVEN BAN: Ne budali, Spiridone, žuti! Kosovo ste, ravno, za šampanjac dali. Metohiju, pominjati neću. Jedanaestog, kad iziđe raja, za Kosovo, listom će da glasa. Da ih ne bi pobaco kroz prozor! Bre!
SPIRIDON KOPICL: Crven Bane, 'armoniko bušna! Nije tebi do Kosova ravna, a bogami ni do Metohije, već je tebi do drumova carskih i do carske, veće, provizije.
MIKI MAUS: Spiridone, mani se fukare. Penkalom ću, zlatnim, da ga proburazim, od učkura do grla bijela.
DR VOJISLAV: Malo morgen!
ČIN DRUGI, iliti: NAJEBAĆETE...
HOR (Na melodiju "Internacionale"): Padaj silo i nepravdo! Na junačke grudi Krkobabićeve. Nek se trese i gora i lipova šuma, kad te Dačić, šestopercem, na mrtvo, utepa. Vostani Serbije! Prc, prc!
ELMER DAVEŽ (Zaneseno. Ispod lipe, na livadi, tik do avalskog tornja): Bez nas nema 'leba! Mi se pitamo! Mi odlučujemo! Naša politika je, konačno, opet pobedila!
TOMA PALČIĆ: Dobro zboriš, junače! Dobro zboriš!
MIKI MAUS (Začuđeno): Iz kog ste budžaka vi iskočili?
SPIRIDON KOPICL: Iz Veljinog čabra, bre!
ELMER DAVEŽ: Mi smo uvek bili tu! I čekali da kucne čas! A čas je kucnuo i tek će da kucne!
CRVEN BAN (Pijano): Živeli, bre!
TOMA PALČIĆ: Jedanaestog, kad iziđe raja, za Voju će, listom da nam glasa!
MIKI MAUS: Za kog Voju?
DR VOJISLAV: Zar je to bitno, bre?!
ČIN TREĆI, iliti: SVI ĆETE NAJEBATI...
HOR (Na melodiju "Posmrtnog marša"): Diži se bane, bane, crveni! Srpska te raja sad moli! Diži se bane, bane, crveni! Da srpska raja te izljubi! Hej Sloveni! Prc, prc, prc, trica!
DR VOJISLAV (Sa vrha, srušenog, avalskog tornja): Kosovo je Srbija! Jevropa je Slovenija! Koštunica je premijer! Ponovo radi bioskop!
MEDVED RUSKI: Šta to šolapiš, bre?
DR VOJISLAV (Postiđeno): Eh, ovaj, pa tako mi kaže sufler...
MEDVED RUSKI: Vrati se na pravi tekst, morončino!
DR VOJISLAV (Ojađeno): Nisu mi ga poslali na vreme.
CRVEN BAN (U delirijumu): Izdaja! Izdaja!
MEDVED RUSKI (iznervirano): Nosite se vi, malo, u pičku, lepu, materinu!
CRVEN BAN: E, sad ću ve, sve, pobacam kroz prozor! Bre!
MIKI MAUS (Mašući penkalom): Taknuto - maknuto!
TOMA PALČIĆ (Besno): Kad te mi taknemo, posle jedanaestog, maknuće te samo komunalna služba!
ELMER DAVEŽ: Ali prvo da pitate nas!
CRVEN BAN: Hik! Bre!
SPIRIDON KOPICL: Svega ovoga ne bi bilo da je Pera otišao pravo u policiju...
DR VOJISLAV: Romeo, Romeo, zašto si Romeo...
ČEDA HIPIK (Iz off-a): Biti ili ne biti, pitanje je sad!
Odmah nakon završetka predstave, svetla se upališe, a pijani režiser izađe da se pokloni publici. Dočeka ga prazna sala. "Ma, nema ni veze!", pomisli režiser. "Vidimo se na premijeri, već, dvanaestog maja!".
|
