23 March 2008 - AKCIONI PLAN...
 AKCIONI PLAN
Predizborna Srbija. Veselo veče. Niz padine svetih srpskih planina, brda i gudura, sjatile se horde, nacionalno prosvećenih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, pa uz, čkiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica bogougodno blagogrgoljaju, naglas, čitajući pojedine članove Ustava Srbije i stranačkog programa DSS - a.
Pozadinsku podršku im pružaju specijalne jedinice Garde Cara Lazara, Samardžićevi tigrovi, antiizdajničke jedinice MUP - a Srbije i jedinice za specijalne operacije Suda časti svetog Sinoda SPC - a, na čelu sa majorom Pahomijem. Svi krenuli put Kosova ravnog. Metohiju ostavili za sledeću turu. Sve, propisno, po akcionom planu.
"VOSTANI SERBIJE"
Negde iznad njih, na obroncima Kopaonika, odmah pored opustelih skijaških staza, stoje Voja, Velja i Matija i očinskim pogledima, punim brige za teritorijalni integritet, posmatraju nepregledne povorke, koje poput kakve zmije, vrludaju i vijugaju kroz, svetu srpsku, noć.
Koštunica, sveže, predizborno, ofarbane kose, seksi zabačene što na stranu, što pozadi, sve puštajući da mu vetar, bogougodno, ćarlija kroz, svete srpske, šiške, stoji, postojano kano klisurina, na jednom, ovećem, kamenu i zeva. Pored njega, naslonjen na neki osušeni bagrem, stoji magistar - ministar, Ilić, i, više nego virtuozno, svira u šuplju goveđu kost. Iza njih dvojice, nacrtao se Matija i, sve, prateći ritam Veljine melodije, frenetično, skoro poput Krigerove ćerke, recituje stihove svoje najnovije pesme posvećene srpskom suverenitetu i Rezoluciji 1244.
"Eh, tako se brani Srbija i Kosovo!", povika Koštunica, u jednom momentu.
"Mrak u mraku s'ja kao životinja!". zaurla Matija.
Velja udari, vezanu, triolu na goveđoj cevanici.
"To je srpska mladost i budućnost!", puštajući suzu radosnicu, zacvili Koštunica.
"Grom u lancima čami za brdima!", kriknu Matija.
Velja oplete tri sinkope, kroz povišeno A.
"Dok je nas biće i Srbije!", u falsetu, zapišta Koštunica.
"Molim se za sluh fizičkih radnika da izgovore tvoje ime, Vojo Koštunice!", u ljubavnom zanosu, polu - promuklo, sa naglašenim dramskim momentom, zagrgolja Matija.
U tom trenutku, Velja visoko podiže šuplju goveđu kost i, kroz seriju istočnjačkih trilera, majstorski, otpišta "Vostani Serbije".
Koštunica i Matija, gorko, zaplakaše.
ODRŽAVANJE TENZIJA
Za to vreme, dole, na čelu grandiozne povorke, Samardžić, Pahomije i Šormaz pristigoše do same granice. Na spaljenom graničnom prelazu pustoš. Nigde žive duše.
"Šta je sad ovo, gde su ovi okupatori iz UNMIK - a, KFOR - a, KPS - a i EULEX - a?!", zabrinuto i zgranuto, upita Samardžić.
"Nemam pojma, trebalo bi da budu tu." začuđeno, odgovori Šormaz.
"Pa sa kim mi sad da pravimo incidente i da održavamo tenzije?", plačnim glasom, upita Samardžić.
"Čekaj, polako... Eno ga neko, hoda, dole niz put!", povika Pahomije, čkiljeći kroz mrak.
"Ide li ka nama?", upita Šormaz.
"Ide, ide... Pravo ka nama!", veselo, odgovori Pahomije.
"Odlično, to mora da je neki okupator, a možda je i Slovenac!", značajno, zaključi Samardžić.
"Biće svašta!", oduševljeno, dodade Šormaz.
Nakon nekoliko minuta, zagonetna osoba pristiže do njih, spusti naramak drva sa leđa, začuđeno ih pogleda i povika:
"Pomoz' Bog, junaci!".
"Eh, da, ovaj... Bog ti pomog'o! Nego, mi hoćemo da pređemo na našu svetu srpsku zemlju, Kosovo, i ti nas u tome ne možeš sprečiti! Je l' ti jasno!", prodra se Samardžić, besno.
"Nemoj ni na pamet da ti padne da nas sprečavaš!", nadoveza se Šormaz, pretećim tonom.
"Što bih vas ja srečav'o?!", začudi se pridošlica i nastavi: "Nego, ako idete ka Mitrovici, bolje vam je da se spustite jedno pola kilometra nizbrdo, pa preko Đurove poljane, popreko, udarite pravo na prištinsku džadu. To je, proverena, prečica.".
"Čekaj, malo, ko si ti junače?", nepoverljivim tonom, upita Samardžić.
"Ja sam Tihomir Petrović, opančar!", odgovori pridošlica, skidajući šajkaču sa glave.
"Nisi Slovenac?!", još nepoverljivije, upita Šormaz.
"Jok, more!", odgovori Tihomir.
"A da nisi Ukrajinac ili Poljak?", zajedljivo i provokativno, nastavi Pahomije.
"Jok, bre, nijesam ti ja nikad mrdn'o dalje od Niša.", zbunjeno, reče Tihomir.
"A gde su sve one okupatorske snage sa ove, nepostojeće, granice, bre?", već pomalo iznervirano, dreknu Samardžić.
"Ne znam ti ja to pobro, valjda su, dole, ispod Ibra.", odgovori Tihomir, nezainteresovano, nabi šajkaču na glavu, pokupi drva sa zemlje, nehajno odmahnu rukom i krenu dalje, uz put.
"Šta ćemo sad da radimo?", zabrinuto, upita Šormaz.
"Ništa, 'ajmo kući, pa ćemo sutra probati ponovo.", razočarano, zaključi Samardžić.
"Jeb'o ja takvog okupatora!", prodra se Pahomije.
"Sutra ćeš, vladiko, sutra... Sad nam nisu dostupni.", zaključi Samardžić i generalskim glasom povika: "Okreći! Povlačenje!".
Čitava povorka nacionalno prosvećenih, pripadnika Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja, Stormfronta i SPC - a, se okrenu, pa uz, čkiljavu, svetlost svetih srpskih lojanica krenu da se pentra uz, strme, padine svetih srpskih planina, brda i gudura, ne prestajući da bogougodno blagogrgolja pojedine članove Ustava Srbije i stranačkog programa DSS - a.
EPILOG
U isto vreme, gore, na obroncima Kopaonika, Voja, Velja i Matija, videvši kako se kolona okreće i kako, poput neke zmije, vrluda i vijuga, put uže Srbije, značajno, razmeniše poglede i zaplakaše od sreće.
"Eh, kako su brzo rešili stvar! To je prava budućnost Srbije!", zajeca Koštunica.
"Puniće se mesec u maju kao lokva. Na radilištima, u rudnicima boksita, ubeđivao sam nepoznate ljude u tvoje ime, Vojo Koštunice!", kroz suze radosnice, izdeklamova Matija.
"Jebasmo im kevu!", zaključi Velja, nežno milujući šuplju goveđu kost.
|
