Rastko Radičević

24 February 2008 - VELIKI NARODNI ŠITING...

VELIKI NARODNI ŠITING

    Neposredno nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, vlada Srbije, na čelu sa premijerom joj, a uz svesrdnu saradnju novog - starog predsednika i nesebičnu pomoć vojvode Nikolića, pozva raju srpsku na veliki, protestni, skup, u Beograd.
    Raja ko raja, vazda željna lanč paketa, rakije i kurčenja, ohrabrena konstantnim pozivima sa medijske javne kuće Srbije i direktno inspirisana, naftalinskim, domaćim igranim programom, kao i ruskim serijama emitovanim na istoj, poseda u besplatne autobuse, vozove i jezdeći, glanc - novim, auto putevima, kao i, ekstra brzim, prugama uže Srbije, nekako se dogega do glavnog grada.
    A tamo, ispred nekadašnje Savezne skupštine, dočeka ih bina. Sva, onako, gazimestanska i ukrašena niskim rastinjem donesenim direktno sa Ušća. Oštrom oku ne promače i neizbežni, mada dobro zamaskiran, "Target". Na sve strane zamirisa, nostalgični, vonj, čuvenog, Kontramitinga.
    I poče šiting.
    Prvi se raji obrati Crni Gruja sa uobičajenim repertoarom. Iz publike ga bodriše uzvicima: "To kume!". Crni Gruja, potom, najavi i premijera.
    U tom momentu, Koštunica, jednom rukom, dohvati govor, drugom rukom mikrofon, nakašlja se i poče da se derendža na sav glas. Praveći užasne grimase, ispresecane tikovima i facijalnim grčevima, i sve podvriskujući u falsetu, izdeklamova on okupljenoj raji, širu, verziju, poznate krilatice: "Srbija do Tokija!". Dobi aplauz.
    Potom se, u nedostatku predsednika Tadića, narodu obrati i izvesna glumica, sve kukajući, jecajući, proplakujući i falširajući, ko da nije Krigerova ćerka, daleko bilo.
    Kad ona iznarica svoj repertoar, mikrofona se dokopa i vojvoda Toma. Pretio, upozoravao, dokazivao, dva puta poentirao, jednom zaključio i četiri puta ostao u nedoumici. U glavnom, uobičajeno.
    Nakon Tome izređaše se tu još neki likovi. Dodik koji reče da mu je teško, pripiti rektori, sportisti u penzijii i sportisti na privremenom radu u inostranstvu, studenti od pedeset ljeta, glumci iz reklama za "Ariel" i, kao šlag na tortu, glavom i bradom, Nemanja Kusturica. Svi dobiše aplauze.
    Potom, jedan deo okupljenih, krenu u posetu pukovniku Amfilohiju, a drugi, mlađi, deo raje, zaputi se u šoping.

PALI BABU DA TI ŠTRIKA NAJKE

    I dok je Amfilohije, zajedno sa raznim dobrovoljnim pevačkim društvima, cinculirao na Vračaru, na ulicama Beograda otpoče žurka. Vreme lepo, prosto iznenađujuće za ovo doba godine. Počelo i kasnije da se smrkava, pa ulična svetla, naprasno, omanuše.
    Ne dadoše se mladi turisti isprovocirati pa, usput, upališe kontejnere, nekoliko ambasada i okolnih kuća, čisto da se snađu u mraku, manje ili više, nepoznatog im Beograda. Policija im, u duhu poslovičnog, srpskog, gostoprimstva, ukaza na strateške tačke, čisto da se vatra ne bi, ne daj bože, nekontrolisano, proširila.
    Sve radnje, a naročito one sa, mrskom, inostranom robom, dočekaše ih spremne. Na sve strane rasprodaja do rasprodaje. Sniženje, cirka, 100 posto. Puno ljudi, a prostora malo, otegli se redovi, pa od ćuškanja i nestrpljenja stradaše i mnogi izlozi. Narod, šta će, male plate i penzije, džeparca niotkuda, pa rešio da iskoristi povoljnu ponudu. Još, dodatno, ohrabreni izjavom infrastrukturnog ministra da je razbijanje prozora prava demokratija, kao i žmurenjem policijskih snaga, koje su, uzgred budi rečeno, morale da obezbeđuju Amfilohija i Vračar mu, sedište DSS - a, zgradu vlade i skupštine Srbije i ostale, uvek, ugrožene objekte, turisti počeše da, svesrdno i posvećeno, šire demokratiju.
    Bi tu besplatnog piva, parfema, patika, zlata, mobilnih telefona, satova, džempera, foto aparata, jakni... Gratis, Mekovih lanč paketa, ukusnih kolača iz poslastičarnica čiji vlasnici u prezimenu nemaju "ić" i raznih drugih artikala i đakonija. Po prozorima i izlozima čovek bi rekao da jače demokratije na kugli zemaljskoj nema.
    Jedini problem napraviše, omražene, strane kompanije koje narodu, kao i uvek, uvališe falš robu, pa mnoge mušterije krenuše kući sa po dve leve najke na nogama. Ali, šta da se radi, život je nekom majka, a nekom maćeha.
    Ipak, ne treba se mnogo sekirati, jer u srpskom potrošačkom društvu, vazda, je važilo pravilo po kome je i sirće slatko ako je džabe.

SRBIJA DO DRVENGRADA

    Na kraju, posle, veličanstevenog, narodnog šitinga, sa koga je, gromoglasno i jednoglasno, poručeno da je Drvengrad, definitivno, Srbija, kao i da niste nikakav demokrata ukoliko nešto ne polupate, ostalo je da se plate računi za žurku koja je nakon okupljanja usledila. To ćemo, onako, demokratski i kolegijalno, platiti svi zajedno.
    Sa šitinga će ostati zapamćena i, nedvosmislena, poruka da za koga god vi budete glasali, na bilo kojim narednim izborima, ukoliko istih ikada i bude, ne gine vam Vojislav Koštunica sa ful opremom u vidu raznih, tehničkih, dodataka, kao što su: Nikolić, Dačić, Ilić, Samardžić, Šormaz, Amfilohije i ini.
    Jedino je ostalo nepoznato ko će i kako da plati pogibiju onog momka u američkoj ambasadi.
    A, by the way, Kosovo je i dalje nezavisno.

Pošalji komentar!

24 February 2008 - 11:37 PM

Poslao/la ariel

...kao sto je i bilo, samo ne moz' narodu visedecenijsku skramu s' ociju ukloniti, pa to ti je...
Kukavne li simbolike u poginulome mladicu, izbeglom sa tog istog Kosova...
I budi sad pametan, bilo ko od nas, u ovoj "siting" situaciji...
Mislim se, dosta nas zna sta nam je ciniti, al' treba zapoceti...