10 February 2008 - DUPLO GOLO...
 DUPLO GOLO
Nekoliko minuta nakon Tadićeve, tesne, pobede na predsedničkim izborima u Srbiji, u kabinetu premijera Koštunice, nastade opšta panika.
Premijer se popeo na radni sto, nabio gaće na glavu, turio po HB olovku u svaku nozdrvu i, kroz divljačko urlanje, besnim pokretima desne noge, krenuo da gazi po drvenoj pernici i pisaćoj mašini. Ispred njega, Velja se, onako magistarski, bacio na pod, zagrlio flašu rakije i počeo da leleče. Sa druge strane, odmah pored čiviluka, nacrtao se Mihajlov i, u dubokom očajanju, sve cmizdreći i proplakujući, krenuo da udara glavom o zid.
S vremena na vreme, u kabinet utrči još po neki istaknuti narodnjak, uhvati se za glavu, optrči tri kruga oko izvaljenog Velje i izleti napolje. U jednom momentu, u kabinet upade i ministar Samardžić, lično. Zaustavi se na sredini prostorije i oštrim, savetničko - analitičarskim okom, iz koga prosto urla, višedecenijsko, iskustvo, ošinu prisutne pogledom. Ubrzo nakon toga, što od ministrovog, prekornog, pogleda, što od prisustva perfektno štucovanih brkova Samardžićevih, ova trojica se nekako primiriše. Ministar Samardžić sačeka još koji trenutak, uvežbanim pokretom pogladi brkove i upita:
"Šta je vama ljudi? Što ste na kraj srca?".
"Kako što, vidiš da izgubismo izbore!", zavapi Koštunica, vadeći jednu HB olovku iz nosa.
"Krv mu žutu nagnam na raponju!", zaurla Velja sa poda.
"Ma šta vam je, ljudi... Mi smo pobedili!", sa ponosom u glasu, reče Samardžić.
"Kako, bre?!", zgranuto, povikaše ova trojica.
"Pa, lepo! Mi imamo vladu, mi imamo skupštinu. Šta mi kažemo, tako će i biti.", smireno, saopšti Samardžić.
"Kako kad žuti i šifrovani imaju više ministarstava?", upita Koštunica, vadeći drugu HB olovku iz nosa.
"Heh, Vojo, brate, pa kad nema sednice, nema ni vlade.", kroz usiljen osmeh, odgovori Samardžić.
"Samardžiću, kućo, odi 'vamo da te poljubim, jebote cuko koji tera kolica!", prodra se Velja, teškom mukom, ustajući sa poda. U isto vreme, Mihajlov zaplaka od sreće.
"Eh, pa ima tu istine, nije da nema...", zaključi Koštunica, skidajući gaće sa glave.
"Posle možemo u koaliciju sa kim god hoćemo, a možemo i, napokon, da napravimo tu koncentracionu vladu.", proročkim glasom, reče Samardžić.
"Sa Tomom i Ivicom?", veselim tonom, upita Koštunica.
"Naravno, Vojo! Baš onako kako si oduvek želeo.", odgovori Samardžić.
"A šta ćemo sa izdajnicima, majku im petokolonašku nabijem na iskrivljen krajputaš!", prodra se Velja.
"Ih, Veljo, brate, pa oni će sami da odustanu.", smireno, reče Samardžić.
"I onda možemo da oteramo Evropu u pizdu materinu, pljunemo Ujedinjene Nacije u oko pa da, napokon, radimo šta mi 'oćemo, bez da nam se iko meša u poslove?", radoznalo, upita Velja.
"Naravno, Veljo, naravno...", odgovori Samardžić.
"A šta ćemo sa ovima što su pobedili?", radoznalo, upita Mihajlov.
"Heh, druže Dejo, to je jedno veliko ništa. Duplo golo! Isto kao sporazum sa EU. Možemo, bre, i njih i Tadića da smenimo kad god nam se prohte.", sa neskrivenim zadovoljstvom, reče Samardžić.
"Neka bude tako!", zaključi premijer.
ISTORIJSKO NE
Nedugo za tim, na svim televizijama pojaviše se predstavnici narodnjaka. Sa desne strane njihova slika, sa leve tekst. Sve u duhu i maniru najsvetlijeg i najsvetijeg srpskog premijera. Slike im lepe, iz mlađih dana i iz fotošopa, a tekst takav da zvuči ubedljivo i mesijanski čak i kada ga spiker pročita:
"Ne damo Kosovo. Ne damo Tadiću da postane predsednik. Ne damo Evropi da pošalje misiju na Kosovo. Ne damo građanima Srbije da putuju iz zemlje. Ne damo da izdajnici održe sednicu vlade. Ne damo da se povećaju plate i penzije. Ne damo besplatne akcije. Ne damo izbore, a ne damo ni Kosovo, još jednom. Ako vam nešto nije jasno, pitajte radikale i socijaliste.".
U isto vreme, ministar Samardžić održao konferenciju za novinare.
"Gospodine Samardžiću, šta mislite o pobedi Borisa Tadića na predsedničkim izborima u Srbiji?", upita jedan od novinara.
"Ništa. Duplo golo!", odgovori ministar.
"A o sporazumu sa Evropskom Unijom?", nastavi, drugi novinar.
"Duplo golo!", stoički, odgovori Samardžić.
"Da li je tačno da vi blokirate rad institucija u Srbiji?", drznu se treći novinar.
"Nije tačno. To je jedno veliko ništa. Duplo golo!", ne dade se ministar isprovocirati.
"A šta ćete vi učiniti ako Kosovo, ipak, postane nezavisno i ako misija Evropske Unije, ipak, dođe na Kosovo?", bezobrazno, upita četvrti novinar.
"Kako šta?! Pa kao i uvek, pobedićemo ceo svet!", ponosno, uzviknu ministar.
***
Nego, pitam se, da li smo mi, ono, u drugom krugu predsedničkih izbora, glasali za Vojislava Koštunicu ili za Koštunicu Vojislava? Ne znam, nisam, baš, siguran. Ipak, kako god da je bilo, ispada da je jedino što smo mi, u stvari, izabrali, kao i uvek, duplo golo. Pa vi, sad, vidite...
|
