22/1/2008
. o O O
 |
Mrtva riba pluta
Kraj potonulog dvora,
Željna da postane vekovni mulj.
Misli joj još tinjaju iza mirnog oka,
Gleda i čudi se jer ugleda nju:
Na prozoru devojka od morske trave,
Na belom licu osmeh kao smrt...
Ćerka mora i sestra od tame.
Da li je to dvorac, hram ili san?
Dok tone riba se seća, da tu je bio vrt.
Prošla je tuda nekada davno
Kada su je talasi i Sunce vodili na put.
~~~~~~~~~<:((==<~~~~~~~~~
|
je li riba željela zapravo hodati..? :-) lijepa pjesma.. dobro te našla..
zanimljivo!!
Zanimljivo tumačenje, što da ne?
nisam znala da mrtva riba moze da razmislja i kad umre..blago njoj...Svidja mi se slikica ;)))
Dwug moj, dobro si se setio da objavis jos neki post :P
Samo mi reci - riba je samo riba ili asocijacija?
Ma nemate vi pojma :P
Ko? Jel ja spadam pod "MI"?
:P
Lucifere, Lucifere..
Ne igraj se Lucifere, ostaces bez duse..
Kad prodje, prodje...
kad potonu ladje, ostane tek san....
o devojci...o nemustoj ribi...san....:)
Vrlo metaforichno... pokushaj da pronadjesh zbirku poezije "Snovi Oblachara", autora Zorana Antonijevicja, mislim da cje ti se svideti jer neguje slichan stil kao i ti. Pozdrav!
e,e,e; Ovo mi se stvarno svidja!!!!! jer,
Od kad prvi put ugledamo sjajno Sunce,
i zenice nam se skupe,
naša želja je, samo stići do tamnog,
mirnog mulja.
A, izmedju nas čeka...
livada.
Ja bih jos.. :(((
NAdrealno,nadrealno:)
Rale, druze, morala sam.. Naterali me mangupi..
Tagovan si :)))
Bravo, trinaesti komentar, lego je ko dupe na žilet.
:))))))))))))))))))))
