udomljavanje pasa

Miki

Miki je nemački lovni terijer, star oko 2 godine. Vakcinisan je protiv besnila i čipovan, naravno, i očišćen od parazita. Mikija su bila udarila kola i nađen je u potpuno strašnom stanju. Sa jedne strane tela (na grudima) ima ožiljke na kojima mu najverovatnije nikad neće ponovo izrasti dlaka. Ali, Miki definitivno osvaja svojim šarmom i druželjubivošću. Nadimak mu je "pas-masažer", jer voli da uzme ruku u usta i vrrrlo blago je gricka. Odlicno se slaže se štencima, i naravno - ženkama ;-). U skladu sa svojom terijerskom naravi, mužjake ne voli! Ljudima je vrlo odan, ali mu treba vremena da se veže. Ima mnogo energije, i najviše bi mu odgovaralo da ode kod nekoga ko ima dvorište.

Ani

Ani je mešankica, stara oko 9 meseci, veterinarka nam je rekla da lici na špica. Nadena je skotna, pa je sterilisana, vakcinisana je protiv besnila i polivalentnom vakcinom, čipovana. Mala je rastom, ima samo 6 kilograma. Dobro se slaže sa ljudima i psima, lepo ide na povocu, vrlo je čista. Dobro bi se uklopila sa bilo kim ko bi joj se posvetio, mila je i željna pažnje.


Zora

Zora je relativno krupna crna ženka, evidentno je da joj je neko bio labrador. Vrlo je verovatno da ju je neko, dok je bila skotna, izbacio iz kola, jer je primećena kako očajnički pokušava da uđe ljudima u parkirana kola. Oštenila se ispod stepenica, i bila veoma nepoverljiva i pritajeno agresivna kada bi neko pokušao da priđe štencima, čak i ako bi doneo hranu. Neko ju je noću maltretirao, čulo se kako skiči i cvili. Čim je sklonjena sa ulice, Zora je potpuno preokrenula ponašanje - stalno se mazi i skače da zagrli oko struka onoga ko je šeta. Vrlo je pametna, brzo uči, između ostalog, da otvara vrata. Čim se udome štenci, biće sterilisana i vakcinisana i spremna za udomljavanje. S obzirom na to da ima vrrrlo mnogo energije, trebalo bi joj dvorište ili neko ko baš voli da se šeta. Za Zorine štence trenutno imamo zainteresovane, ali može da se desi da i oni uskoro osvanu ovde.

Mara i Meda

Mara i Meda su nađeni bačeni u kartonskoj kutiji, imali su oko 3 nedelje. U prvo vreme su hranjeni na cuclu. Posle su prešli na hranu za štence. Sada su vrlo napredni, imaju oko 2 meseca. Tri puta su čišćeni od parazita i dobili su prvu polivalentnu vakcinu, i revakcina im je obezbeđena.

Kao i svi štenci, živahni su, slatki i zabavni. Meda je veća maza i uživa da se nosa, a Mara je dugodlaki crni ženski harambaša, koja je jedno uvo digla, a drugo nije. Uz dobro vaspitanje, biće sjajni psi.

Go to ImageShack® to Create your own Slideshow

Ukoliko znate nekog ko bi im pružio dom, molimo da mu prosledite link. Kontakt: udomljavanje@gmail.com.

Za vreme pada servera Blogoya, iznenadio me jedan e-mail koji je stigao na adresu ovog bloga. Pisalo je ovo:

Pozdrav! Još prije mjesec dana našli smo na cesti Lelu (visoka do koljena, smeđo-crne kratke dlake, uvijek nasmijana i zahvalna, pomalo prestrašena), no kako nemamo svoj stan, a imamo već psa i macu nismo je u mogućnosti zadržati, stoga molimo za hitnu pomoć. Bili smo kod veterinara, no nažalost nema čipa, kažu da je stara oko 1.5 godinu.

Naravno, odgovorila sam da smo u Beogradu, i da teško možemo pomoći oko smeštaja i udomljavanja pasa iz Hrvatske (sudeći po domenu e-maila). Dala sam sve dosadne poznate savete o lepljenju oglasa okolo, animiranju prijatelja, pravljenju bloga...

Bilo kako bilo, Blogoye je jedna balkanska blog zajednica, i zato vas molim da raširite priču o Leli. Ja sam već poslala e-mail svojim prijateljima u Hrvatskoj. Sigurno znate nekoga, ili bar nekoga ko zna nekoga , a ko bi mogao da pomogne. Javite se na e-mail da vam prosledim podatke.

Evo i Leline slike.

Laki je pas koji je kod nas došao u jako lošem stanju. I on je, kao i Peki, nađen van Beograda.  Bio je izgladneo i mršav toliko da se mu se rebra mogla prebrojati, a vrat mu je bio u ranama, verovatno od surovog hvatanja žicom ili nečim oštrim.

U potpunoj suprotnosti sa onim što je preživeo je Lakijev stav prema ljudima i ponašanje. Za njega nije dovoljno reći "nije zlopamtilo".  Mnogo voli da se mazi i da se igra. Sa svim ljudima koji su o njemu brinuli je imao dobru komunikaciju. Uvek je raszpoložen da trči za štapom ili sa drugim druželjubivim psom. Jednom se čak i ljuljao na ljuljašci, u krilu, i mi još uvek prepričavamo kakav je blažen izraz lica imao. Voli da lupi šapom po činiji iz koje jede, i onda tek da njuškom traži šta mu se najviše sviđa sa menija,

Peki je čistokrvni pekinezer. Međutim, čudnim sticajem okolnosti, najverovatnije zato što se razboleo, izbačen je na ulicu. Nađen je van Beograda, skoro ćelav i sa kožom u ranama. Peki je imao demodikozu (demodicosis canis), koja se, za razliku od šuge, ne prenosi, i javlja se u slučajevima drastične neuhranjenosti i pada imuniteta.



Peki je izuzetno druželjubiv, inteligentan i poslušan pas. Za njega su se bili vezali svi koji su o njemu i još nekim psima vodili računa u jednom "priručnom" prihvatilištu u Zemunu. Mada je njegov oporavak bio dugotrajan, niko ne žali ni trenutka ni dinara koji je uložio. Svi koji su se javljali na oglas za njegovo udomljavanje morali su da prođu "rigoroznu" kontrolu. Dva puta je probno odlazio kod novih "vlasnika", ali se oba puta vratio. Na kraju, odn. na novom početku za Pekija, po njega je, sa mamom, došla trinaestogodišnja devojčica iz okoline Zemuna, koja je već  imala pekinezera. Čim su se ugledali, razumeli su se. Ona je uzela povodac i krenula sa njim u šetnju, a mama je ostala da ugovara detalje, tj. da obeća da će se javiti kako se Peki snašao u novoj sredini. Javljali su se od tada: i Peki i Sanja su presrećni što imaju jedno drugo,  Peki ima i dvorište, ali živi u kući, i rekli su nam da je overio sve fotelje u dnevnoj sobi.

Na dan kada je otišao svojoj novoj kući, Peki je bio potpuno zdrav i u punoj snazi.




Eto, na ovom mestu će ubuduće biti objavljivane slike i podaci o psima koji tek treba da se udome. Nadamo se da će svi imati sreće kao Peki.