udomljavanje pasa

Peki je čistokrvni pekinezer. Međutim, čudnim sticajem okolnosti, najverovatnije zato što se razboleo, izbačen je na ulicu. Nađen je van Beograda, skoro ćelav i sa kožom u ranama. Peki je imao demodikozu (demodicosis canis), koja se, za razliku od šuge, ne prenosi, i javlja se u slučajevima drastične neuhranjenosti i pada imuniteta.



Peki je izuzetno druželjubiv, inteligentan i poslušan pas. Za njega su se bili vezali svi koji su o njemu i još nekim psima vodili računa u jednom "priručnom" prihvatilištu u Zemunu. Mada je njegov oporavak bio dugotrajan, niko ne žali ni trenutka ni dinara koji je uložio. Svi koji su se javljali na oglas za njegovo udomljavanje morali su da prođu "rigoroznu" kontrolu. Dva puta je probno odlazio kod novih "vlasnika", ali se oba puta vratio. Na kraju, odn. na novom početku za Pekija, po njega je, sa mamom, došla trinaestogodišnja devojčica iz okoline Zemuna, koja je već  imala pekinezera. Čim su se ugledali, razumeli su se. Ona je uzela povodac i krenula sa njim u šetnju, a mama je ostala da ugovara detalje, tj. da obeća da će se javiti kako se Peki snašao u novoj sredini. Javljali su se od tada: i Peki i Sanja su presrećni što imaju jedno drugo,  Peki ima i dvorište, ali živi u kući, i rekli su nam da je overio sve fotelje u dnevnoj sobi.

Na dan kada je otišao svojoj novoj kući, Peki je bio potpuno zdrav i u punoj snazi.




Eto, na ovom mestu će ubuduće biti objavljivane slike i podaci o psima koji tek treba da se udome. Nadamo se da će svi imati sreće kao Peki.