Moj najveći greh je to što uvek želim ono što je tuđe. Sudeći po meni...trava je uvek zelenija negde drugde. Njena kosa lepša. Njegova devojka pametnija. S vremena na vreme, periodično, se zakopam u ličnim sumnjama, samosažaljenju i ogorčenosti. Moje umetničke sklonosti postaju neupotrebljive, a dosada neizbežna. Uzeli su mi moje čedo. Moje artsy-hopegiving-čedo. Ne želim realističnu decu jer nikada neće biti prava personifikacija mene. Moja umetnost, s druge strane, je ono što me održava u nadi da ipak nisam protraćila veći deo svoje suvoparne egzistencije. I kuda ova priča ide? Sigurno ne u nekom konkretnom, mindblowing pravcu.
Bilo je to jednog leta. Mislim da sam imala deset godina. Negde u to vreme su krenule da mi rastu sise. I dupe. I nos. Prolazna kijavica, rekoh sebi. Ali, jebem li ga, simptomi se nikada nisu povukli.
---
Sa šesnaest sam poželela da budem heavy metal grupi. Doduše, nikada nisam uspela da pustim kosu duže od ramena ili da oblačim mrežaste čarape ispod pocepanih farmerki. Umesto toga obavezala sam se na celibat, lepila slike Merlina Mensona po sobi i odlučila da postanem cinik. Propušila sam i počela da nosim martinke na 30 stepeni.
---
U međuvremenu sam shvatila da postoje dve vrste ljudi: devojke koje me sažaljevaju i muškarci koji žele da me kresnu. Izlasci me nisu zanimali. Svi moji prijatelji pretvorili su se u religiozne fanatike. Vladala su pravila na koja jednostavno nisam mogla da se naviknem. Ergo, zaključila sam da je mnogo lakše ostati kod kuće, masturbirati i čitati Fantea.
---
Sa osamnaest sam otkrila Ničea. Odbacila sam koncept boga i napušavala popa koji je predavao veronauku. Ni profesorka građanskog me nije mnogo gotivila. Mrzela sam je. Završila je kao klimakterična trudnjača. Začudilo me je to, najiskrenije sam verovala da je lezbejka.
---
Do dvadesete sam počela sa obilnom konzumacijom lekova za regulisanje raspoloženja, raznim anksioliticima i antidepresivima...Sada uglavnom sedim, pušim pljuge i pišem. Bavim se nekom kvazi umetnošću s vremena na vreme i divim se svojoj genijalnosti. Ja sam okoreli egzistencijalista. Volim pitu s višnjama i čekam da napunim trideset i petu.
Bar za motocikliste. Za šankom sedi crvenokosa prostitutka i cuga svoj džin tonik. U međupauzama povuče koji dim iz cigare i ispusti ga u širokim kolutovima. Prilazi joj sredovečni čovek sa izlizanom kožnom torbom.
-Zdravo lepotice. Ko’lko naplacuješ?
-Za tebe tri soma.
-Skupa si, lepotice. Šta kažeš na neki popust? Onako prijateljski.
-Ako ćeš prijatelje, potraži ih u udruženju anonimnih alkoholičara, matori.
-Uf, uf, živa si vatra, bejbi. Tak’e ih volim.....dobro, dobro. Tri soma.
Izašli su iz bara. Padala je kišetina. Ušli su u uličicu gde se nalazio oronuli ’pica’ motel. Na recepciji sedeo je masni hipik, gledao tv i jeo svoje sline.
-Zdravo, Džen. Posao, a?
-Uobičajeno, Marti.
Marti dohvati ključ sa zarđalog eksera na požutelom zidu. Na privesku je jedva vidno bio ispisan broj 12.
-Hajde, matori, ja radim na sat zato bolje da požurimo.
Soba je vonjala na buđ i raznorazne sekrete. Džen je sela na prljavi pokrivač i krenula da skida čarape.
-Dobro, matori, hajde da utanačimo. Prvo lova na suce, pa onada usluga.
Starac izvadi pohabani novčanik i ostavi pare pored njenog dupeta. Džen ih hitro pokupi i nagura u brushalter.
-Ok, hajde da pređemo na posao. Samo da znaš, pušenje naplaćujem ekstra dva soma.
-Ne, ne bih to.
-Pa šta bi ti onda? Odluči se brzo, matori, teče ti vreme.
On posegnu za svojom torbom i izvuče kožni bič i bele rukavice.
-Hoću da me išibaš.
Džen se nađe u čudu na trenutak. Pogleda ga sa nepoverenjem ali na kraju klimnu glavom i dohvati bič.
-Hoću da na kraju staviš rukavice i da mi gurneš prst u dupe. Platiću ti još dva soma.
-Bolestan si matori, al’ što se mene tiče za pet soma ću i čmar da ti poližem.
Džen skide suknju i krete da otkopčava kaiševe na cipelama.
-Ostani u njima. To me neverovatno pali.
-Lujka si, matori, ha, ha! Sad se okreni i skini gaće.
Džen ga udari jednom. Ču se trzaj biča i pucanje kože.
-Jače bejbi, budi nemilosrdna.
Ona ga udari još jednom. Trzaj biča, pucanje kože. Trzaj biča, pucanje kože. Odjednom oseti kako joj navire adrenalin u glavu. Steže bič i krete da ga šiba, nemilosrdno, ne stajući da napravi predah. Udarci su padali jedan za drugim kao letnja kiša po vrelom asvaltu.Starac je stenjao i ispuštao prigušene jauke. Kurac mu se digao. Bio je jako blizu. Džen se u tom trenutku razbesne i krete da ga udara još brže i jače u kraćim intervalima. Njena crvena kosa letela je na sve strane. Lice joj je poprimilo skoro istovetnu boju. Setila se tada svega. Bila je besna. Setila se svog očuha. Gad ju je silovao svako veče. Kroz glavu prolazila su joj lica smrdljivih motordžija i vozača kamiona. Svi su oni bili u njoj. Bila je besna na sebe. Matori je vrisnuo i pao na stomak, izmoren. Stala je i navukla bele rukavice. Gurnula mu je prst u čmar i promuljala levo, desno. Matori je ječao dok su po krevetu leteli mlazevi belog. Izvadila je govnjivi prst, skinula rukavice i sela na krevet. Matori je ustao, otresao kitu i izvadio novčanik.
-Bila si super, bejbi. Vidimo se sledeće nedelje.
Džen je gledala kroz prozor. Napolju je i dalje pljuštala kiša. Navukla je stvari i prišla stočiću na kome je stajala hrpa novčanica. Zaronila je lice u ruke i plakala. Plakala je neko vreme, a onda je izvadila iz torbe burmu. Stavila ju je na prst. Obukla je mantil i izlazeći zalupila vrata sobe broj 12.
