Ovaj blog je zamišljen kao mesto na kojem možeš dati svoj doprinos u borbi protiv gluposti, destrukcije, mržnje i svega ostalog što se sporadično pojavljuje na mnogim postovima.
Ovaj blog je mesto sa koga možeš da širiš pozitivne ideje prema svima i ti svakako imaš mesta ovde. Kritikuj konstruktivno, destrukciju ostavi drugima.
Ових дана на славама и јучерашћем рођендану чуо сам једну песму која се врло ретко пева у мом крају на весељима било које врсте. Ради се о песми '' МОЈ ДРАГАНЕ,МОЈА ГРУДВО ЛЕДА'' која ме је на лицу места оборила с ногу. Овде ћу донети текст за оне који је, попут мене, нису имали прилике често да слушају:
Мој Драгане, што ме заборављаш
мој Драгане, што ме заборављаш
ја ти пишем, ти ми се не јављаш
ја ти пишем, ти ми се не јављаш
Три године како жито класа
три године како жито класа
а од тебе ни трага ни гласа,
а од тебе ни трага ни гласа.
Мој Драгане, моја грудо леда
мој Драгане, моја грудо леда
од срца се откинути не даш
од срца се откинути не даш.
Е, сад, поетика стиха '' три године како жито класа'' је, по мени, у самом врху иначе богате српске народне песме. Не знам како се чини осталима али мени се узузетно допада.
Не допада ми се и тачка!
Три година!
Сваки дан је као година, и где ме нађе данас кад сам решила да одморим мозак?
... а шта је било после тог времена??? да ли се грудва отопила, или је срце остало и даље камено?...
Питам, тек да знам на чему сам и наравно да знам да ли вреди чекати још ,или код мушкарца кад ставе тачку, (да не кажем СМС, дефинитивно су је ставили... сирота ја
Pesma je iz Šumadije... pevala se na nekadašnjim prelima... Prvi put sam je čula u Badnjevcu kod Kragujevca... pevali su stare zaboravljene pesme... nešto kao san....
Sećam se došla sam kod drugarice koja me je molila da je ne brukam i da ne dodjem u farmerkama.
Veče je bilo sasvim obično, do ponoći. Onda su zapalili ogromnu vatru, trebalo ju je preskakti, naravno uspeo je samo jedan sportista i jedan mladić koji je igrao u kolu...
Onda su počeli da pevaju te pesme, svi su ih snimali, naravno moj glupi mobilni je snimio jednu pesmu, i nestalo memorije, jer sam ja čuvala neke glupe SMS-ove....
Ne možete zamisliti kako je slušati takve pesme, uz zvuke amaterske harmonike, i nekoliko usnih harmonika...
Ti zvuci još odjekuju u meni...
Čudno, zaboravila sam kako sam bila nekad srećna...
Три година!
Сваки дан је као година, и где ме нађе данас кад сам решила да одморим мозак?
... а шта је било после тог времена??? да ли се грудва отопила, или је срце остало и даље камено?...
Питам, тек да знам на чему сам
и наравно да знам да ли вреди чекати још ,или код мушкарца кад ставе тачку, (да не кажем СМС