Питао бих, али немам кога па нека ми одговори свако ко мисли да има прави одговор:
- зашто је у Србији, 21.веку, човек сам себи одгризао прст штрајкујући против насиља државе и појединаца који се иза ње крију? Зашто је енергију и бес усмерио према себи уместо према онима који су га довели у ту ситуацију?
- зашто је човек кога је држава у више наврата ојадила ушао са две ручне бомбе у зграду у којој је иначе Председник Србије, знајући да тога дана неће бити ту и на кратко је блокирао рад запослених у њој? Шта је добио овим чином, или мислио да ће добити тиме што би и себе дигао у ваздух?
Sudija: - Ovdje se radi o teskom deliktu, krvavom ubojstvu sa predumišljajem.
Optuzeni, pozivam vas da u svoju odbranu, a u cilju eventualnog ublazavanja vase kazne, iznesete vasu odbranu i olaksavajuce okolnosti.
Mujo: - Bila je glupa, ... morao sam je ubiti.
Sudija: - To ne smatram olaksavajucom okolnoscu. Ako ne želite da ostatak svoga zivota provedete iza resetaka, morate naći nešto uvjerljivije.
Mujo: - Pa dobro, cjenjeni sude, ... da ja ispricam kako je bilo.
Zivjeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je zivjela porodica sa dvoje djece.
Bilo je stvarno zalosno, djeca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji od 19 godina svega 85 cm.
Jedan dan, u razgovoru sa svojom zenom, kažem da je to stvarno tuzno i da mi ih je zao.
Da, rece žena, ... to su pirineji.
Rekoh, ... mislila si pigmeji.
Ne, odvrati ona, ... pigmeji su ono sto nam se nalazi pod kozom i zbog čega pocrnimo.
To je pigment, ... primjetih.
Ne, ... pigment je bilo ono na cemu su stari rimljani pisali.
Pobogu zeno, ... to je bio pergament.
Ne, pergament je kad neko procita ili prikaze samo jedan dio nekog djela.
Postovani sude, vjerovatno pretpostavljate da vise nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu.
Otisao sam na trosjed, legao i poceo citati svoje novine. Ubrzo, dodje moja žena, ... sa knjigom u ruci, leze pored mene, ... otvori knjigu i poce citati dio nekog teksta.
Duso, pogledaj ... „Suncana terasa od rucne torbe je bila uciteljica od makroa 15.”
Uzeo sam knjigu, ... pogledao i rekao joj - draga zeno, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu piše ... La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Louis XV, a to znači da je Marquise da Pompadour bila ljubavnica Luja 15.
Ne, rece ona, to se mora doslovno prevoditi. La Marquise je suncana terasa, Pompadour je rucna torba, La Maitresse je uciteljica, a Louis XV je 15.makro. I nastavi ona, ... ja to sigurno dobro znam. Nisam ja dzaba imala extra casove iz francuskog jezika i vjezbe sa svojim legionarom.
Rekoh, ... mislis na lektora.
Ne, lektor je jedan grcki heroj.
To je bio Hektor i bio je trojanac.
Ne, rece ona, Hektor je mjera za povrsinu.
Mjera za povrsinu je hektar.
Ne, hektar je bozansko pice.
Zeno, nektar je bozansko pice.
Nije, to je rijeka u juznoj Njemackoj, odvrati mi ona.
Rijeka u juznoj Njemackoj se zove Neckar.
Ne znaš ti to, još kao mala sam pjevala sa drugaricom duo o rijeci Nektar.
U duetu, tako si valjda htjela reci.
Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Zeljo.
Postovani sude, ... tada sam uzeo cekic i opalio ju po glavi. Konacno je zasutila.
Sudija ... Presuda, ... Optuzeni se oslobadja, ... ja bih nju već kod Hektora opalio cekicem po glavi
|
|
Ne verujem da je moguce zaboraviti lepe dane zabavljanja sa nekim, pa ipak jos nisam sreo coveka koji se prisetio tih dana; mnogo cesce srecem one koji ogovaraju svoje supruznike koje su sami izabrali.
Ljudima nije dobar posao koji imaju, zene koje su odabrali, deca koju ne vaspitavaju, drzava koja ih ne stiti, prijatelji koje su sami birali.
Bozanski je dar pamtiti samo lepe stvari, narocito ako si svestan da su proslost,sadasnjost i buducnost u istoj tacki, ruzne i ne pominjati.
Jer, sve ono sto postoji POSTOJI SAMO U NASIM GLAVAMA I VREMENU U KOJE SMO SMESTILI ODREDJENI DOGADJAJ ILI LJUDE.
IZRAEL BOMBARDUJE PALESTINCE I NA SVE NACINE SE TRUDI DA SMANJI NJIHOV BROJ.
ONI KOJI SE PITAJU, CUTE.
ZATO SA OVOG MESTA SOKRAT PODIZE GLAS PROTIV
- NEPOJAMNOG UBIJANJA DECE I BOMBARDOVANJA PALESTINSKIH PORODILISTA,
- PROTIV UGNJETAVANJA DRUGIH NA NJIHOVOM PRAGU,
-PROTIV OBESMISLJENOSTI NASIH ZIVOTA OVAKVIM POIMANJEM PRAVDE.
LJUDI SIROM SVETA, SRAM VAS BILO!.
Osnova ove ideje je jednostavna : drzavu treba savetodavno da vode mudraci / filosofi, politicari da realizuju ovakvu politiku bez upliva vojske. Svako bi radio ono sto najbolje zna i za sta ima najvise znanja i mogucnosti (trgovci trgovinu, ratari zemlju, stocari stoku) tako da bi na svim nivoima i svima moglo da bude dobro.
Zao mi je sto ovakve drzave nikada nece biti, tako cemo svakako ostati uskraceni za jedno iskustvo koje bi, mozda, moglo da nam zivot ucini lepsim.
Društvo nikad ne napreduje. Toliko brzo koliko napreduje s jedne
strane, zaostaje na drugoj. Nalazi se u neprekidnoj meni; varvarsko je,
uljuđeno je, hrišćansko je, bogato je, naučno je; ali . . . za sve dobiveno
nešto se oduzima.
RALPH WALDO EMERSON,
»Samopouzdanje«, Eseji: Prvi niz (1841.)
Dok pisem ovaj post, oko mene klinci - i ne samo oni!- igraju COUNTER STRIKE, prilicno krvavu igru.Krv do kolena. Klinci se paze da ih neko ne ubije s ledja, pucaju jedni u druge, kada zavrse klibere se od naraslog adrenalina. UBIJANJE.
Ne postoji bice na planeti Zemlji koje poput coveka ne ubija bezrazlozno i po tome se vidi da smo stranci na ovoj planeti.
Kada su u pitanju ovakvi datumi, ne retko se pitamo da li je sve to nesto vredelo, jesmo li ziveli u zabludi, da li nam je bilo bolje tada ili sada. I mnogi se s tugom secaju drzave koja se podrazumeva pod imenom Jugoslavija - SFRJ, cak jedna grupacija drzavljana i danas slavi 29. novembar kao Dan republike a svakog 4. maja polazu cvece na grob na Dedinju. Postoji i virtuelna Jugoslavija (web sajt) a sve su cesci zajednicki filmski i muzicki projekti umetnika iz SFRJ. Ni za zivota njegovih naslednika, J.B.Tito nije bio tako postovan kao sada: na autoputu Nis- Beograd baskari se restoran TITO a konobari posluzuju odeveni kao pioniri, u centru Nisa jedan od elitnijih kafica nosi ime BROZ a slicno je i u drugim gradovima drage nam zemlje.
Prema reakcijama, reklo bi se da Jugoslavija nedostaje Srbima, jednom delu Hrvata, Bosancima i - i nikome vise.
Pa neka je srecan fiktivni rodjendan fiktivnoj drzavi koja se zaista nalazi u mnogim srcima.
Više stotina ljudi okupilo se danas u Madridu da obeleže, uz fašistički pozdrav, smrt nekadašnjeg španskog lidera, generala Fransiska Franka, nekoliko dana nakon što je sud odustao od istrage strahota počinjenih za vreme građanskog rata 1926-1939. i diktature koja je usledila.
Mnogi učesnici skupa ispred Palate istoka, nekadašnje kraljevske palate i mesta gde se Franko poslednji put pojavio u javnosti, nosili su plave majice i crvene beretke ekstremno desničarske partije Falange, kao i druge simbole Frankovog režima.
Poznati sudija Baltasar Garson je odbacio ove sedmice pokušaje da se istraži nestanak 130.000 ljudi, od kojih su mnoge ubile Frankove snage i sahranile u masovnim grobnicama. Tužilaštvo je ustanovilo da je istraga u suprotnosti sa zakonom o amnestiji iz 1977. godine, koji se odnosi i na građanski rat, a konzervativci smatraju da bi ta istraga otvorila stare rane, preneo je Rojters. Sudija Garson je rekao da sada očekuje da lokalni sudovi otvore 19 masovnih grobnica za koje je utvrdio gde se nalaze i ekshumiraju ostatke pokopanih, među kojima je i pesnik Federiko Garsija Lorka.
Franko je umro 20. novembra 1975. godine.
Назив пентаграм потиче од грчких речи пенте (пет) и грамма (слово). Троструки троугао или Питагорина пенталфа или петоугао потиче од грчких речи пенте (пет) и алфа (слово А), јер се у конфигурацији петоугла налази облик тог слова у пет различитих положаја.
Археолози су утврдили да су још у преисторијско време тадашњи астрономи знали да узастопне доње коњункције Венерине путање посматрано са Земље чине невероватно правилан пентаграм око Сунца сваких осам година. Због тога се Венера и данас везује за пентаграм.
Најранија позната употреба пентаграма датира из Урук периода око 3500. године пре Христа у древној Месопотамији, где је нађен на глиненим плочицама. У каснијим периодима месопотамијске уметности, пентаграм је употребљаван у краљевским инскрипцијама и био је симбол краљевске снаге која се шири на све четири стране света.
У Египту је то био симбол подземнног и постојао је симболични однос са концептом форме пирамиде. Поред тога, пентаграм је налажен у Египту на статуи бога Анубиса, који је водич смрти, а и Келти су приписивали пентаграм подземној богињи Мориган.
Међу Хебрејима, пентаграм је био симбол који је приписиван Истини и налазио се у пет књига Пентатеуха. Многи су погрешно мешали пенталфу са Соломоновим печатом или Давидовим штитом. Соломонов печат је дупли испреплетани троугао, чији облик даје обрисе звезде са шест кракова. Ипак, пентаграм је био званични печат града Јерусалима, где је на сваком краку симбола било по једно слово Y, Р, С, Л, М. Интересантно је да су Темплари преузели такав пентаграмски печат за свој, да би још више показали своју везу са јерусалимским храмом. Поред тога, и римски император Константин И после добијања помоћи од хришћанске цркве у војном и религијском преузимању Римског царства 312. године после Христа употребљавао је пентаграм заједно са хи-ро симболом (симболична форма крста и Христовог иницијала) у свом печату и амулету.
Геометрија пентаграма и његова метафизичка асоцијација су испитивани од стране Питагорејаца (после Питагоре 585.-506. година пре Христа). Они су га сматрали амблемом савршенства, јер сама унутрашњост пентаграма има два златна троугла и то: 72°-36°-72° и 36°-108°-36° и неколико златних пресека. Заједно са другим откривеним знањем о геометријским фигурама и пропорцијама, то је пренесено на постхеленску уметност где златна пропорција може бити уочена у дизајну неких храмова. Питагора је путовао целим античким светом и био инициран у мистерије. Питагорина путовања одвела су га у Египат, Халдеју и земље око Инда, па је могуће да се ту налази веза са присуством пентаграма у тантричкој уметности. Питагорина доктрина је била да све ствари потичу од бројева и да број пет има посебан значај пошто је настао спајањем првог парног и првог непарног броја. Питагорини ученици сместили су унутар сваког од унутрашњих углова пентаграма једно слово грчке речи «ТТИЕИА» или латинске САЛУС, које обе означавају здравље и због тога је то чинило талисман здравља. Они су то стављали на почетку сваке своје посланице као поздрав којим се призива добро здравље кореспондентима. Међутим, његова употреба није била ограничена само на Питагорине ученике. Пентаграм је био распрострањен широм Истока као амајлија и средство одбране од злих духова. Налазимо га на новчићима грчког краља Лизимаха, али и на старим британским и галским новчићима.
За Друиде је пентаграм био симбол божје главе. Носили су га на сандалама као симбол божанства. Германи су пентаграм звали Друттенфусс, што значи друидско стопало. Постепеним кварењем језика та реч је данас променила значење у вештичије стопало. Чак и данас он се задржао у главама обичног народа у Немачкој и црта се или причвршћује на колевке, врата куће или врата штала да одврати вештице и вилењаке.
Рани хришћани су сматрали да пентаграм симболише пет рана Исусових и од тада до средњег века то је био ретко коришћен хришћански симбол. Пре времена инквизиције није био везиван за лоше асоцијације већ за истину, религијски мистицизам и Ствараочев рад. Инвертни или пентаграм са једним краком надоле у почетку је обавезно усликаван као «Источна звезда» која је означавала Христово рођење. Поред тога, симболички свака од пет тачака те звезде односила се на пет жена које се спомињу у Библији.
У магијској науци пенталфом је назван свети и мистериозни пентаграм. За окултисте је пентаграм микрокосмос, а хексаграм макрокосмос. Елифас Леви, један од највећих окултиста (живео у 19. веку), каже да је пентаграм звезда чаробњака. То је знак речи која је створила месо и крв и у складу са правцем његових кракова, то је, када су управљени навише са једним краком или са два, представља добар или лош принцип, ред или неред; благословено јагње или Ормузда; Светог Јована или (проклетог) злосрећног бога Мендеса; иницијацију (просвећење) или профанизацију; Луцифера или Веспера; јутарњу или ноћну звезду; Марију или Лилит; победу или смрт; светло или таму. Корнелије Агрипа (1486-1535) у својој «Окултној филозофији» истиче да облик броја пет доминира духом зла зато што има пет дуплих троуглова, пет оштрих углова унутра и пет тупих углова споља, тако да унутрашњи петоугао садржи у себи многе велике мистерије. У египатском обреду грофа Каљостра користи се један инструмент, који зову свети пентагон. Додељиван је ученицима као потврда њихове појединачне способности да остваре спиритуално уздизање.
Средњовековни кабалисти су нам у својим списима дали кључ значења пентаграма. Парацелзус нас учи да је то «мали свет унутар великог свемира», јер је «микрокосмос унутар макрокосмоса као фетус, он је смештен у облику своја три главна духа у матриксу свемира». Та три духа су описана као дуалност за: 1. дух елемената (земно тело и витални принцип), 2. дух звезда (сидереално или астрално тело и жеља да се влада њим) и 3. дух спиритуалног света (анималне и спиритуалне душе). За кабалисте седми принцип је као готово нематеријални дух или божанство Огеоид или Атма представљено централном тачком која одговара људском пупку. Тај седми принцип је лични Бог сваког човека, тврдили су стари окултисти и Истока и Запада.
За гностике пентаграм је био пламтећа звезда и као залазећи месец био је симбол везан за магијску тајну ноћног неба.
У новије време у другој половини 20. века сатанисти користе обрнути пентаграм (један крак доле), често уписан у дупли круг, са главом Бафомета унутар пентаграма. Они га користе много сличније Питагори. Грчка (питагорејска) слова су најчешће замењена хебрејским словима која стварају име левиатан. Мање езотерични, а бројнији сатанисти (La Vuean тип) користе га као знак побуне или религијске идентификације: три доле усмерене тачке које симболишу одбацивање светог тројства.
Код розенкројцера у симболу руже и руже-крста скривена је представа пентаграма, јер ружа има пет латица, као што и пентаграм има пет тачака.
Мој Драгане, што ме заборављаш
мој Драгане, што ме заборављаш
ја ти пишем, ти ми се не јављаш
ја ти пишем, ти ми се не јављаш
Три године како жито класа
три године како жито класа
а од тебе ни трага ни гласа,
а од тебе ни трага ни гласа.
Мој Драгане, моја грудо леда
мој Драгане, моја грудо леда
од срца се откинути не даш
од срца се откинути не даш.
Nisam ja nikakav filmski kritičar nit’ me te stvari zanimaju.
Ja samo ne mogu da prećutim. N’umem da se ugrizem za jezik.
Neko se sigurno seća kada sam proletos pisao o izletu u selo Borač. Čak sam i fotografije postavio.
Nisam vam onda rekao da su baš tih dana zabeleženi prvi kadrovi nove RTS serije pod naslovom „ Moj rođak sa sela“ u baš tom selu Borač.
A u Kragujevcu takođe, one scene sa paukom i advokatom.
Šta da vam kažem, očekivao sam ponešto od toga sa obzirom na glumačku ekipu.
Uložilo se napora, vidi se. Radili ljudi, potrošila se lova.
Sigurno se neko i oznojio.
Sinoć kada sam gledao dugo najavljivanu prvu epizodu razočarao sam se u scenario.
Dobar pisac ne sme sebi da dozvoli takve katastrofalne greške. Ako ne poznaje mentalitet i govorni jezik kraja u kome je mesto radnje, nek ode pre pisanja u taj kraj, upozna narod i ostalo.
Onda bi znao da se u Šumadiji ne govori „ nećače“ već sestriću ili „ ujkino“.
U Šumadiji je „nećače“ neoprostivo. To Šumadijski seljak „nikada“ i slovima“ nikada“ ne bi izustio.
Setrić nikada ne kaže“ ujače“ već ujko.
A u Kragujevcu, onakvih advokata nema. Svi su kao aždaje.
A tek policajaca koji praštaju pauk. Naročito onaj džukac koji je to i odglumio.
Autor teksta : Anagama
Много пре појаве хришћанства, риба је већ имала своје дубоко заступљено мистично значење у већини медитеранских али и других култовима. Симболика рибе је разнолика али се у већини случајева своди на плодност као небески благослов и давање живота, што због чињенице да живи у мору (води) које је само по себи давалац живота, што због великог броја јајашца која су сама по себи, такође, симбол живота и плоности. У овом контексту се срећемо са њом код култова Изиде, Хатор, Венере, Атаргaтис, Велике Мајке у Ефесу која око својих гениталија носи ниску риба док јој је око врата ниска са симболима зодијака.
Риба је истовремено и мушки симбол - у Озирисовом култу риба је чисто фалусни, оплођујући симбол док се у Месопотамији срећемо са филистинским божанством Дагоном (Даг-риба) чији се култ помиње и у Библији. Стара јеврејска Пасха падала се месеца адра (adar- риба) док су прехришћански Јевреји учили да је риба храна блажених у рају као и симбол небеске гозбе у будућем животу. У хиндуизму се риба среће кроз култове Вишне, спаситеља у његовом првом оваплоћењу и творца нове расе, и Варуне, злаћане рибе. Попут медитеранских мистеријских култова и овде риба сиболизује богатство и плодност као што је и атрибут божанске љубави.
У Грчкој је реч '' делфос'' имала двојако значење – пророчиште и риба. У Делфима се стога у прво време прослављала Темис, оригинална богиња риба. Каснију рибљу богињу Aфродиту Салакијску, прослављали су њени следбеници у свети дан, петак, када су јели рибе.
На сасвим другу димензију симболике рибе, њену повезаност са зодијаком у оквиру којег јој одговара један знак, скренуће нам пажњу тзв. Пекторијев епитаф који почиње: '' О, божански роде Небеске Рибе, чувај своје срце непокварено, примивши бесмртно врело међу смртницима из божанских вода...!)
Имајући у виду да пун круг Зодијака траје 25.800 година, мада се Хипархова прецесија обично заокружује на 26000 година, долазимо до чињенице да сваки зодијачки знак траје 2150 година. Бројне приказе зодијака виђамо у Египту, у пирамидама у Дендери и Теби, на којима је астролошки знак Рибе приказан негде са једном а негде са две рибе. Ова симболика ће се временом изгубити тако да ће хришћани приказивати најчешће само једну рибу означавајући, као што каже стих из наведеног епитафа, Рибу Небеску.
Астролошки знак Рибе почиње од 150.пне. и траје до 2000.године наше ере – у ери Рибе заправо наступа ера Хришћанства као већинске религије на планети. Како се у великом зодијаку знаци крећу ретроградно, Риби претходи Ован, овоме Бик па Лав а почетак или крај сваког знака означавају се или убијањем тог знака или његовим младунцем. Зато се у периоду Овна (2300- 150.пне.) срећемо са легендом о Златном руну у Грчкој односно представом Амона-Ра у Египту. Тако можемо приближно да датујемо излазак Израелаца из Египта према детаљу у коме се говори да су чекајући Мојсија, себи излити бога од злата- Златно теле док се Јахвеу као жртва почиње да приноси – овца/јагње.
Каснијим поистовећивањима Амона-Ра и Зевса долази се до још једног божанства у Египту, хронолошки каснијег- Аписа у ери Бика (4450-2300.пне.). Иако немамо историјских података о Криту у овом периоду не можемо а да не забележимо помен Минотаура. Са друге стране, Бику претходe знаци Блазанца и Рака о којима не располажемо историјским чињеницама а онда наилази знак Лава (10900- 8750). Да се подсетимо, према митолошким мотивима овог периода Херакло и Гилгамеш убијају лава.
Уколико се вратимо на прелаз из знака Овна/Јагњета у Рибу не можемо а да се не поново осврнемо на овде изнету Шафову тврдњу према којој jе приказ Исуса као Доброг Пастира, рибе и вина, све до краја 4. столећа био доминантан у хришћанској иконографији. Тек почетком 5.столећа долази до успостављања новог хришћанског знака (крста) и трајнијег потискивања стварног значења представа Исуса- Јагњета Божјег, Доброг Пастира али и Небеске Рибе.
Разрешење проблема откуд поистовећивање Исуса са знаком рибе захтева додатна објашњења од оних до сада наведених. Многа дела апокалиптичког карактера појавила су се у периоду од 164.г.пне. (Псеудо Данијел) до Кармена Комодијановог (око 250.г.не.), проповедајући скори крај света и долазак Христа - Месије чија ће владавина бити хиљадугодишња. Веровало се у скори долазак Месије и у таквој атмосфери појавио се Исус са именом које ученик и јеванђелиста приписује као лично име галилејског пророка, иако је оно раније схватано као симбол јер Исус (на старојеврејском Јешуа/Јошуа) значи најпре '' спаситељ'', али и ''исцелитељ''и ''заштитник.'' Његов сотериолошки карактер подвучен је именом Исус из Назарета при чему се помен Назарета не везује за географску одредницу већ за значење речи Назореј/ Назареј која у старојеврејском има значење идентично речи Исус – спаситељ. Због тога Бењамин Смит изводи закључак да је хришћанству као верском покрету најпре претходило поштовање Исуса лекара и бога, одређујући формирање Исусовог култа столеће пре и после наше ере.
Знак Рибе је трајно обележила појава хришћанства као планетарно доминантне религије са основом у Исусовом етичком учењу и прекид са прехришћанском античком традицијом. Иако је само хришћанство дубоко мистериозофско учење које у себи обједињава велики број култова, у 4.столећу се најпре јавља тежња да ова религија, најпре изједначена са осталим Миланским едиктом из 313.године, постане и државна религија.То ће се догодити указом Теодосија из 380.године тако да ће у наредном периоду нехрићанска култура доћи на потпуну маргину због чега је Јустинијаново укидање Академије 529.године представљало логични и завршни ударац свему што је претходило хришћанству а што су хришћани погрдно назвали паганством. Још једина веза са антиком била правна школа у Бериту/ Бејруту све док Јустинијан Први није са Трибонијаном завршио кодификацију римског права, на тај начин сачувавши остатке античке културе.
Као што је 476.пао Рим а 529.угашена Платонова Академија, још једино место у коме се проучавала античка философија и култура, тако крајем 6. столећа долази до потпуне и ничим ограничене доминације хришћанске цркве која ће наступити са новим етичким учењем које је у завештање оставио Исус чије учење представља степеник више од њему претходећих учења.
Археолошки подаци о риби као
заштитном знаку првих хришћана
Први симбол хришћанства којим су следбеници Исусовог учења обележавали просторе свог становања била је представа рибе. Овај симбол је, заједно са приказом Исуса као Доброг Пастира и вина, све до краја 4. столећа био доминантан у хришћанској иконографији. Најстарији до сада познати споменик са приказом рибе је откривен 1865. у оквиру гробља Domitillae, које је део римских катакомби. Око тачнијег датовања постоје незнатна спорења – италијански археолог де Роси смешта овај гроб у прво столеће, док га Бекер датује у прву половину 2.столећа. На зидној слици представљене су три особе са три векне хлеба и рибом. У Израелу је, у дворишту затвора Магедон, октобра 2005. откривена црква из 2.столећа са одлично очуваним мозаичним приказом пара риба и текста у коме се Исус Христ назива рибом.
У гробовима из овог периода врло често се среће у хришћанским гробовима приказ пара риба док се у Националном музеју у Риму чува надгробни споменик с почетка 3. столећа са представом две рибе и натписом ΙΧΘΥΣ ΖΩΝΤΩΝ ("риба живота").
Време је наметало своје потребе и у периоду прогона био је неопходан неки знак, симбол по коме ће хришћани међусобно препознавати онога који припада њиховој заједници вере. Сва је прилика да је због своје општеприхваћености и заступљености у животу хришћана риба званично постала симболом хришћана још пре сабора у Арлу 314. године. У оквиру осмог канона прецизирано је '' да се одређује да се признаје ваљаност крштења (ономе) који зна симбол ''. Као што смо нагласили у овом раду, најприхваћенији симбол у дотадашњем хришћанском свету је била риба.
Тек након наводне Константинове визије крста уочи борбе са Максенцијем 312.године овај знак постаје заштитни симбол хришћанства али ће риба још извесно време наставити да се приказује на централним местима у хришћанским храмовима. Један од таквих случајева је из времена Јустинијана у цркви св.Еуфразија у Поречу која је подигнута 553. у чијем се основном делу налази мозаични приказ рибе. Овде треба нагласити да се наведени приказ рибе, настао са краја 3. на преласку у 4. столеће, налази у делу познатом као Мавров ораторијум. Истоветан случај је са још пар цркава на Сицилији из овог периода о којима немамо довољно података осим што је познато да су подигнуте на прелазу из 5. у 6. столеће.
Историјска појава Исуса и хришћанства и њена повезаност са симболом рибе јавља се најпре у Новом завету, на местима на којима Он сам себе алегоријски назива ''рибарем људи''. Тертулијан, писац са прелаза из првог у друго столеће, проширује и објашњава ову идеју пишући ''да смо сви ми мале рибе, следећи пример нашег ΙΧΘΥΣ, Исуса Христа, рођени у води''. Климент епископ Александрије, хришћански философ и светитељ који је живео и радио на прелазу из другог у треће столеће, око 202. пише најстарију познату химну Исусу, дело Химна Спаситељу Христу. Он овде подвлачи да је Исус ''рибар људи који су спашени, који својим слатким животом вади из непријатељског потопа из мора грешности''. Сам Климент је препоручивао својим читаоцима да на своје печате али и куће поставе знак рибе.
Из свега до сада изнетог јасно произилази да је идентификација Исуса са рибом била у функцији неколико деценија након Његове смрти. Са друге стране, видећемо касније, свет је још пре Исуса био спреман на Његов долазак и спаситељску улогу. Пет столећа касније, Аурелије Августин нас обавештава на који начин се хришћанство повезује са речју '' риба''. Према акрониму који чине почетна слова Ἰησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ са значењем ''Исус Христ, Син Божји, Спаситељ'' добија се реч ἰχθύς - риба.
Пре него наставимо даљи рад, морамо најпре да се запитамо – шта је хришћанину који није знао грчки могла да значи ова скраћеница на грчком? Тешко је поверовати да је кроз реч ἰχθύς неки становник Галије, на пример, могао да доживи сотериолошку дефиницију свог Бога. Чак ни песма еритрејске пророчице Сибиле која говори о доласку Спаситеља а коју блажени Августин преноси у целости, осим тога што у акростиху даје акроним IНΣОΥΣ ΧРEIΣТОΣ ΘЕОΥ ΥIOΣ ΣOTHP, ни приближно не разјашњава оно о чему пише некоме ко није упознат са грчким језиком. Уколико ова прича, коју је Августин чуо и забележио, није плод маште, она само јасније говори неких стотину година пре рођења Исуса о Његовом доласку давно и прореченом спасењу људи.
Подвлачим да је ово класична злоупотреба нумеролигије. Текст гласи:
Strašno – čitaj do kraja.
Iako možda ne veruješ u slučajnosti, pročitaj, veoma je interesantno.
Pre svega kraj, ali najpre čitaj.
1) New York City ima 11 slova. ( та слова немају нумеричку вредност 11)
2) Afghanistan ima 11 slova. ( становници Авганистана овако не пишу име своје земље.Нумеричка вредност свакако није 11)
3) Ramsin Yuseb ima 11 slova. (terorista, koji je 1993 godine pretio USA de će uništiti zgrade Twin Tower - blizance.)
4) George W. Bush ima 11 slova.
Елем, какве везе има број слова са личностима?
Za sada izgleda da se radi samo o čistoj slučajnosti, ali postaje sve zanimljivije:
1) New York je 11. država USA
2) Prvi avion koji se obrušio na blizance je bio avion - broj leta 11
1+1=2
3) U tom avionu je bilo 92 putnika: 9 + 2 = 11= 1+1=2
4) Drugi avion sa brojem leta 77 koji je takodje udario u zgradu je imao 65 putnika:
6 + 5 = 11= 1+1=2
5) Tragedija se dogodila u septembru, dakle 9/11, kako se svuda spominje
6) Ovaj datum je sličan SOS tel. broju 911=9+1+1=11=1+1=2
Čista slučajnost?
Čitaj dalje I proceni:
1) Broj žrtava u otetim avionima je 254.
2) 11. septembar je 254. dan u godini. 2+5+4=11.
3) Napad u Madridu se dogodio 11.3.2004 1+1+3+2+4=11.
4) Napadi u Madridu su se dogodili 911 dana nakon napada na blizance.
Sada dolazi najintersantniji deo:
Najpoznatiji simbol pored Stars & Stripes (zvezde i linije na američkoj zastavi), je Orao. Sledeći citat iz Kurana, u „knizi islama”:
“Ovako je zapisano: sin Arapa probudi strašnog Orla. Orlov gnev se raširi po celoj Alahovoj zemlji, sve dok neki ne padoše u očaj, posle sve više i više ljudi postade srećnije.: Orlov gnev očisti Alahovu zemlju i zavlada mir.”
Ovaj citat nosi broj 9.11.
KAO ШТО СМО У МОГУЋНОСТИ ДА ВИДИМО, НЕ ПОСТОЈИ ТАЈНА БРОЈА 11, ИАКО ЈЕ АУТОР ИШАО У ТОМ ПРАВЦУ. УКОЛИКО ЈЕ УОПШТЕ ИМА, ТРЕБА ПОТРАЖИТИ РЕШЕЊЕ У БРОЈУ 2
;)
Био сам дивно чист и безазлен тих година...
Једино, можда је требало да јој понешто кажем
и о ружноћи. О злу и смрти.
О кварљивости материје.
Али био сам дивно чист и безазлен тих година.
Бавио сам се неограниченим поверењем у лепо.
Био сам тај што се распитује о сну.
Имао сам сва немогућа чула
која се могу догодити у првој младости.
У превеликом заносу, због мрве савршенства,
догађало се да починим обиље неопростивих грешака.
Највећа од њих је била сто сам се бавио знацима,
уместо да пазим на предзнак.
Кад некога у пролазу питаш: како си,
ти то себе провераваш и себе питаш.
Научи се да умеш да уплашиш свој страх,
уместо страх да тебе плаши.
Научи се да умеш да заболиш свој бол,
уместо да он тебе боли.
Научи се да умеш да водиш своје путеве,
уместо путеви тебе да воде.
И научи да умеш да оџивиш свој живот,
уместо да он тебе живи.
Јер њему је свеједно
да ли нас има или нема
и да ли, уопште,
и мислимо да мислимо...
Шта да ти кажем, дошли су хладни дани, почеле су да се вуку магле и да даве оне јесење кише. Ових дана ми нешто сан на очи неће, превише сам напет иако пијем чај од жалфије, па размишљам:
- Онај стих из Исусове проповеди на Гори, где каже '' Благословени су нишчи духом, јер је њихово царство небеском'' делује ми тако нестварно да сам скоро сигуран да је то дописано свему ономе што је овај говорио. Јер, какав је то Бог коме требају '' нишчи духом'' тј. сиромашни духом да не кажемо - глупи, са погледом на живот као кроз олук ? У античком свету, у којем се родио и живео Исус, није било могуће нити нормално да Бог тражи од поданика да буду глупи. Аполон, Софиа, Изида, Хатор...њима се моле поданици за мудрост. Невероватно ми је да Господ тражи од својих поданика да се интелектуално не развијају. Иначе, ову доктрину је касније , у средњем веку нарочито, подвукла Црква као доминантну и скоро пресудну када је у питању добар хришћанин.
Мудрост никада није била драга онима који су били на власти и желели да задрже исту, мудри појединци још мање. Први кога су осудили на смрт не због доказаног преступа већ због много пута исказане мудрости и постојаности био је Сократ, па за њим Исус... списак се још увек прави.
Па ипак, ни данас се нико не сећа оних који су гласали да Сократ буде осуђен на испијање отрова од кукуте, нити су позната имена оних који су уместо Вараве (Барабе) изабрали Исуса да буде разапет. По њиховим именима је пала прашина (многи кажу и проклетство) јер је судија била безлична маса. Наспрам ње, стајали су поносито појединци, видоких етичких принципа.
ЗАТО ТЕ МОЛИМ, ЗАКЉУЧУЈУЋИ ОВО ПИСАМЦЕ:
Твој СОКРАТ
Пре пар дана наишао сам на ову књижицу у електронском облику.Поклањам ти неке њене делове, надајући се да ће ти се допасти баш као што је то био случај и самном.
-----
Ратници светлости чувају сјај у очима.
Они су део света, суделују у животу других људи и започињу своје путовање без бисага и без сандала.
Небројено пута испадају кукавице. Не поступају
увек исправно.
Пате због безначајних ситница, понашају се као слабићи и, понекад, сматрају да су неспособни да се развијају. Врло често верују да су недостојни било каквог благослова или чуда.
Нису баш увек сигурни шта заправо траже ту где су се задесили. Често проводе бесане ноћи, уверени да њихов живот нема смисла.Зато и јесу ратници светлости. Зато што греше. Зато што се питају. И зато што траже неки разлог - сасвим је извесно да ће га и наћи.
-------------
Одсад па надаље, и током наредних неколико стотина година - Васељена ће помагати ратницима светлости, и бојкотовати све онекоји робују предрасудама.
Енергију Земље треба обновити.
Новим идејама потребан је простор. Телу и души потребни су нови изазови.
Будућност је постала садашњост, и сви снови -изузев оних који се заснивају на предрасудама -имаће прилике да се испоље.
Оно што буде било важно, остаде; оно што се покаже као излишно, нестаће. Ратник, међутим, није задужен да просуђује о сновима својих ближњих, и не
губи време критикујући туђе одлуке.
Да би веровао у свој властити пут, нема потребе да доказује како је туђи пут погрешан.
У недељу се обележава 70 година од Кристалне ноћи када је ухапшено и депортовано у концентрационе логоре око 20 хиљада немачких Јевреја.
Повод за прогон и нападе на Јевреје било је убиство секретара немачке амбасаде у Паризу Ернста фом Рата. Њега је убио Хершел Принспан, немачки Јеврејин који је побегао у Француску, пошто је примио писмо од своје породице у коме су описани ужасни услови које су они искусили током депортације. 9.новембра, Рат је преминуо у болници, и то је дало повода нацистима да организују погром.
Немачка канцеларка Ангела Меркел уочи годишњице "Кристалне ноћи", позвала је своје сународнике да се одлучно боре против расизма и антисемитизма.Током "Кристалне ноћи" 9. новембра 1938. године нацисти су уништили 200 синагога, јеврејске куће и радње у Немачкој. Тада је убијено најмање 90 Јевреја, а око 30 000 је затворено.
Планирано је да напад изгледа као спонтани чин, али га је у ствари организовала немачка влада. Ово значи да је са организацијом било сагласно вођство НСДАП-а, и да се као у честим случајевима влада ослањала на партијску организацију као додатак званичним владиним линијама ауторитета.
"Ми знамо да је та нечувена ствар почела тог дана, а завршена је холокаустом. Морамо да чувамо сећање на тај догађај не само због поштовања према жртвама већ да осигурамо да се то никад више не понови", рекла је Меркелова у свом недељном радио обраћању на интернету. Она је додала да многи у ноћи између 9. и 10. новембра у Немачкој нису желели да виде шта се дешава око њих и да има много сведока тог времена који знају каква је судбина чекала Јевреје у Немачкој.
Меркелова ће у недељу у друштву оних који су преживели "Кристалну ноћ" учествовати на церемонији у највећој синагоги у Берлину, једној од ретких коју нацисти нису уништили.
Генерални секретар централног савета немачких Јевреја Стивен Крејмер позвао је власти да боље објасне омладини нацистичку еру и то данас "када је потребније више него икад да млади људи буду упозорени на опасност будућности од антисемитизма и крајње деснице".
(текст већим делом преузет са www.rts.rs)