Dovoljno je da ti vidim pseudonim i osetim kako mi krvotok menja pravac. Svi vetrovi se zavuku pod moju kozu i naizgled bezopasni, ostavljaju za sobom posledice nesagledivih razmera. Nakrivim glavu na levu stranu i posmatram osam slova kao tvoje oci koje vecita su intriga mojim znatizeljama.
Dodje vreme kada umireni neuzvracenim ljubavima, jednostavno prenosimo svoj zivot iz dana u dan, ne pokusavamo da ga menjamo, sazivimo se sa navikama i radujemo se rutinama koje nam obezbedjuju mir i stabilnost koja odmara.
A onda napises novi slagvort mojim mislima...
Zarobis me u sopstvenom plavetnilu koje je ovih dana razvodnjeno raznim nemocima da se promeni tok svega onog nepromenjivog sto zivi moj zivot kolotecinom poznatog. Zarobis me u sopstvenoj zedji za svim onim fantazijama obojenim mojim ocima i zaglusenim mojim smehom.
I cutim...
Samo gutam etimologiju svake reci koju napises i trazim njen koren, njeno znacenje, njenu svrhu i razlog sto je napisana bas meni, bas tvojim rukama u ko zna kom trenutku slabosti i nemoci da me dozoves, da me imas, da me vidis...da potvrdis istinitost svega napisanog o meni, da potvrdis verodostojnost svojih zelja i zadovoljis svoja cula udahnuvsi s moje koze sve moje potrebe i ocekivanja. Prevodim tvoj dar da me tako lako namamis recima, onako kako meni odgovara.
A znas da je to nemoguce...
Jer ja sam sve ono sto napisem, ja Jesam svako slovo razumljivih ili ne recenica, pojmova i misli  protkanih obrisima Ljubavi i maglama strasti koje ogranice vidik  samo na Tebe.
Ja  Jesam sve ono sto ti napises; i tvoja potreba i tvoja zedj i tvoja glad nezasita, i sva opasnost i sva sigurnost ovog sveta; jesam i bodlja pod tabanima jesam i paperje na dlanovima; jesam i obmana i surova realnost, jesam i prividjenje i vizija i na kraju puta ocekivana slika predivnog brsljana na mojim ledjima...tvojim rukama ocrtana.
I nasmesim se...

Znam da si tu.