Mislim da sam sastavljena od mrva izmesanosti  greha i fantazija, trenutnog ludila i hladnokrvnog razuma. Verujem da sam produkt jedne nesmotrenosti ili  mozda ipak neke racunice koja je za rezultat morala dati neku isplativost - a ne mene. Ali dobro. Mozda ipak nisam potpuna neisplativost. Ipak se isplati imati uz sebe nekoga sa depiliranim jezikom u ovoj krizi, jer ljudi se plase glatkih jezika i brzih misli. A ja poseduje oba oruzja. Plus ledeno plave oci koje otkrivaju emociju - nedvosmisleno.

  ...eto.... ne ide....
  A bas sam se ponadala da cu napisati post!

  Jednostavno nemam inspiraciju....

  Nemam zvezdu vodilju i neodoljivu Muzu koja bi me inspirisala svojim nepomicnim telom i sarenim pogledom prepunim skrivenih ocekivanja, laznih nadanja i ludacke upornosti.

  Cak i ne disem ritmicno kao ranije, noge prekrstam u clancima, ruke mi se ne znoje, svesno prihvatam cinjenicu da u ovom matrixu ne postoji NEKO ko bi mi zamutio misli i pogled. Neko, ko bi mi stego stomak i ubrazao metabolizam dovoljno da za jedan vikend smrsam ovaj visak kila koji pocinje da me iritira...

  Neko ko bi shvatio...

  Neko ko bi bio sve ono sto mi treba, sve ono sto bi me odmorilo svojom lakom shvatljivoscu i brutalnom jednostavnoscu u izrazavanju, saopstavanju i pokazivanju emocija koje ga pokrecu i skrecu ka meni. :)

  Umorna sam od toga da sve shvatim i sve znam...

Lagati sebe je mnogo jednostavnije...Ziveo chat! ;D