Reči, reči, reči, pravilno napisane, pravilno poredjane, znaci interpunkcije u opticaju, savršena forma, zavodljiv ton, osmeh i mekane jagodice na prstima, kockica po kockica mozaik isplivava na površinu, oči braon žute, čudne tek toliko da pogledu daju notu neodoljivosti, usne mekane, prefrigane. Klavikula izbačena, tek pri udisaju naglašena, mami, krade oblizivanje usana. 5:09, budna sam, smešim se samoj sebi, volim se, igram se rečima, slažem ih, redjam kao sedam slonova sreće, menjam ih, udvaram se sinonimima, tek po koju kap parfema kanem na neku imenicu, pazim da sve zgusnem u redove i ništa ne ostavim da izmedjuredova izgubi pravilnost intonacije. Vraćam se u krevet, koža još uvek topla, ruke izmedju butina i udobnost pod vratom vraća me u svet snova...
Kako je lako igrati se rečima, a opet kao da hodaš po smrtonosnim oštricama.
Permalink | Komentara ( 3 ) | Pošalji komentar