I sedimo tako i pricamo, kasno u noc, o nekim sasvim obicnim stvarima. Razmenjujemo strahove i nadanja, iskustva i poraze, ohrabrujemo se kao zene zenu kojoj treba podrska, tesimo se kao prave i zeljne samo malo paznje i iskrenog, neznog pogleda, smejemo se posalicama i odjednom ja kazem :

' Znate, imam ja svoj blog. Svratite nekad, procitajte me."

A one me gledaju belo, ne znaju sta je blog. Nasmesim se i okrenem na salu cineci razgoracenim ocima simulaciju zaprepastenosti koja bi trebala da ih posrami zato sto ne znaju sta je to blog. Obajsanjavam da je to on - line dnevnik, parce weba na kome mozes pisati sta god pod nekim pseudonimom ili ne. One me gledaju, zainteresovane su ali strano im je totalno.

" Sad cu da donesem lap, nemamo net ali imam fleshku. Spremite se za hiljadu i jednu pricu" , smeju se. Misle zajebavam se.
Iznosim lap na sto, pola je noci, ponoc tek malo prosla i ne cuje se nista osim nas tri. Bockam fleshku i otvaram svoje nekadasnje tekstove lepo upakovane u zute fascikle. Otvaram nasumicno jedan i dopustam im da me citaju. Moju svest i podsvest sukobljene na neutralnom tlu. Moje iskrenosti i lazi u vecitom dvoboju na svetoj zemlji koju ne bi smeli kramponima nagaziti. Unele se, gutaju mi reci, skoro da mogu da cujem kako im moje reci otvaraju apetit za nekim sirovim mesom kojeg se u svakoj drugoj situaciji  gade. Uvaljena u stolici, po prvi put gledam reakciju na svoja slova. Zapanjena sam, ali i zabavljena. M. se okrece prema meni i kaze " Jesi ti sigurna da si ovo ti pisala?" , smeskam se i kazem da nisam bas najsigurnija jer uvek kada to pisem osetim kao da me neko zaposedne.  Gutaju moje price, moje fantazije i savrseno oblikovane iluzije,. Upijaju deo po deo mene nesvesne da sam sve to Ja. Trude se da povezu ono malo sto znaju o meni, sa ovim ogromnim remek delom svega onoga sto jesam i sokirane su. Mogu da im cujem misli, sasvim jasno odjekuje zbunjenost i odusevljenje. Posle svake price podignu zamucen pogled i pogledaju me u sasvim novom svetlu. Da, to sam ja, samo sam se malo promenila.

" Au", kaze D., " od ovoga moze da se rikne", i tu krece smeh zbog njenog francuskog R smestenog u reci Rikne.
Kasno je, vreme je da se spava. Sklapam lap i uzivam posmatrajuci im poglede jos uvek zarobljene u tahomi.

"Laku noc devojke" ...
" Ma da, laku noc ' ...