|
Eh, pa da se piše, kad već ništa pametno nema drugo da se radi ... Mislim ima, ali ne radi mi se baš! Ceo dan sam primoran da radim nešto „pametno“, pa kad se sjurim kući, samo leblebarim. Nemam snage, a ni volje nizašta ... A i što bih? Za koga? Čemu? Okrene se tako sve, naopačke, izvrne, ispremesti. Malo ti bude krivo, a onda pustiš sve neka Dunav nosi. Neka nosi. I odnese ... Samo bude mi krivo, što znam da sve prolazi, ama baš sve i imam osećaj i da život moj, a kad bi i 150 godina trajao, malo bi mi bilo, jednostavno „prolazi“ kraj mene. Sve ono što bi znalo radost doneti, meni je na zagonetni način onemogućeno ... Znam kako bi trebalo, ali uvek se pojavi neko „ali“. A hteo bih, zaista bi hteo, da živim i dišem, imam volje, snage, osmeh i sve ono što radost donosi ... Možda ... možda opet ... jednog dana. Strpljivo samo, progovara mi glas negde iz moje unutrašnjosti. Da, nada, to nada se zove. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao mutti
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao