|
Ponedeljak je zaista grozan! Nekako sam se ipak otrgao u današnji dan. Uspeo da se obrijem čak, mada sam sa zakašnjenjem ustao. Sa blagim optimizmom ušao u firmu. Bez obzira što me sin odrao za 500 dindži usput, onako, bez najave. Nema veze što mi je još juče, sasuo niz uvreda u oči, ali lova mu treba, za knjigu. A kao otac, naravno da sam dužan da pokrijem troškove. Ali baš me nervira to dovođenje uza zid! Isto tako i u mom „second life“-u. Ni tu baš nije sve kako treba. Ni sa moje, a ni sa drugih strana. Znam da uzrok nije u okolini, mahom krivac sam ja, sa izvesnim udelom i drugih. Hehe, to drugih, nekako zvuči ... onako. Ovde bi mogao smajli, ali glupi „text procesor“ to pretvara u veliko slovo „J“, pri objavljivanju posta. Pitala qma šta zapravo hoću ... e pa dugo sam razmišljao, iako znam odgovor iz prve. A onda sam postao svestan, da bi ta moja imaginarna ličnost iz snova, u najmanju ruku, morala da bude pičnuta u glavu, ako bi se samnom, ozbiljno u koštac uhfatila. I to saznanje me strefilo u glavu, onako posred čela. I sad, opet sam skenjan, a nije me niko skenjao, do sam sebe. |
Komentari
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|