da je snage više , razumnije bi bilo....
22/9/2007
... zaviriš li ponekad kroz vrata što ih moje reči odškrinu ..... sama u sobi , pletem šal crvene boje , treba mi taj šal...da ne ozebem.... ima li razloga što zima mi je , a vatra je upaljena... gledam kroz prozor i boje ne razaznajem... ponekada protrljam dlan o dlan , grebucka me... pružim ruke , dlanovima okrenutim na gore ... misli , jedna za drugom virove u mirnom potoku prave ... prokockano poverenje .... razlog za strepnjom... i zatvaraš vrata ... reči ko da nisu ni izrečene ... ostavljena u hladnoći da proklinjem dan kad sam pomislila da mogu oslonac da tražim....
Komentari:
posle kocke poverenja nema više
kocka je bačena :)
samo još baciti i strepnju
ne proklinji dan :)
previše očekujemo od ljudi, sa previše vere prilazimo ljudima i to nas razočara
a ljudi, oni su onakvi kakvi su, takve ih treba prihvatati ili ne
Zanese se covek...pa ocekivanja zaslepe
Oslonac nikada ne traži drugde do samo u sebi...
ispleti sal ljubavi i istine..neka ti nikada vise srce ne ozebe
Poslaću ti zrnce od mog "čarobnog pasulja"
da vidiš šta je oslonac !
Eh... Crveni šal je kad-kad nekome potreban. Neće te on ugrejati, ugrejaće te "nešto" što će se pojaviti i skloniti šal u koji si umotana...
... zaviriš li ponekad kroz vrata što ih moje reči odškrinu ..... stvarno lepo pozdravljam te
Ljubac za sve :)
