„ ...bila udata za Ćurana.“
„Ne znam.“
„Visoka, crna... lepa žena. Imala je malo veći nos, inače je bila baš... ono... lepa. Družila se sa Darkom apotekarkom. Ono... baš su bile dobre. Je l’ znaš?“
„Ne znam. Ne znam ni Darku.“
„Ne znaš Darku? Ne mogu da verujem. Radi u apoteci na korzou. Mala, ofarbana u crveno, večito nadrkana. Majka joj se bacila pod voz. Muž joj ima zubnu ordinaciju kod parka. Pije. Nije da se baš opija, al’ pije. Ona ti je sa njom bila nerazdvojna. Sa Tamarom. Dok nije otišla u Beograd.“
„Ko je otiš’o u Beograd?“
„Pa Tamara. Ćuranova bivša žena. Sjajan anesteziolog. Vrhunski. Kad se Vesna Zlatkova razbolela... je l’ znaš Vesnu? Onu što je uletela pežoom u poslastičarnicu... Ćuran im pomog’o da... Pa Zlatko što je dobio sedmicu na lotou...“
Ovako mi je (najkraće) sinoć objašnjeno kome da se obratim, ako hoću da se jedna operacija u oktobru „ne završi fatalno“ (citat).
Uzeh list hartije i napisah:
Zlatko
↓
Vesna
↓
Ćuran
Tamara
↓
Ja
↓
R (operacija)
Na drugom listu hartije napisah:
Zubar koji pije
↓
Darka apotekarka
↓
Tamara
↓
Ja
↓
R (operacija)
Ništa ( i kosim slovima ništa ) nisam bila pametnija gledajući čas u jedan, čas u drugi list.
Moram da savladam gradivo iz:
- estetike nosa crnih, lepih žena;
- psihologije nadrkanosti farmaceuta;
- železničkog saobraćaja u slučajevima suicida;
- privatne stomatološke prakse kod parka;
- poslastičarstva kao dela male privrede u tesnoj saradnji sa staklorescima;
Da se raspitam gde se nalazi „pežoov“ servis.
Da dobijem sedmicu na lotou.
Pitam se da l’ je i u drugim varošima tako?