N.-a sam upoznala pre više od dve godine. Tada sam prvi put raskinula sa Ivanom i nekoliko nedelja sam jedva ustajala iz kreveta. Pomisao na izlaženje i druge ljude ma kog pola mi je bila odbojna, ali malo pomalo sam počela da jedem, pa da da razlikujem osobe, i na kraju da zapažam tipove.
      Nova godina je bila užasna, ali posle par dana Jeca i ja smo izašle i nekako se tu našao on, bio je to osmeh sa reklame, jaki beli zubi kakve je imao Vronski, a fore su mi bile reske i britke, što bi rekao onaj leopard što pije Šveps, sa tačno onoliko sarkazma koji ne prelazi granicu iza koje počinje ogorčenost, a nosi svest o paradoksu našeg života. Takav je bio N. to prvo veče. 
      Zasmejavao me je tako kao da me polako skida u nekom polumraku i kada mi je konačno uzeo broj telefona nisam mogla da zaspim, a soba mi je bila svetla od belog mraka i N-ovog osmeha. Onda je počeo da me neprestano zove da pričamo, da izađemo, da idemo u bioskope i na svirke, a ja sam bila nepripremljena na toliku pažnju, sve me je to davilo zajedno sa mojom nesigurnošću i pitanjima šta se krije u pozadini tolike neskrivene želje koja po prvi put nije davala prednost čulnoj ljubavi.
Počela sam da ga izbegavam, sa setom se prisećajući Ivana i njegove opčinjavajuće surovosti u ophođenju sa devojkama. N. mi je bio sve manje i manje privlačan. Kada bismo razgovarali malo duže glas mu se polako stišavao, ponekad bi opsovao ili se razbesneo na stanje stvari ili na situacije, sarkazam bi mu prešao sve granice došavši do tačke gde sve gubi smisao, ja sam jedino htela da se dohvatimo u nekom šumarku i uživala da treperim pored telefona, a to je bio plezir koji mi je N-ovo suviše zrelo ponašanje uskraćivalo.
      Na kraju sam završila u ustima nekog di džeja otvoreno pokazujući N-u ko sam i šta su moje želje. Neko vreme nije hteo ni da mi se javi, da bi se kako je zima prelazila u proleće i on polako topio. I tako jedno veče, posle neke svađe sa Ivanom, nagovorila sam ga da me prati kući. Ispred moje zgrede je svitalo i ja sam ga poljubila. Dunuo je slabašni vetrić i pramen kose nam se upleo u poljubac. N. ga je sklonio nacrtavši jedan meki dodir na mom obrazu, a onda opet potonuo u moja nestrpljiva usta.
I opet su mi se njegovi pozivi raspršivali po sobi, a ja sam čekala samo onaj Ivanov, i kada sam ga srela prošla sam pored njega uz neko Ćao izvčeno ispod đona ili iz pocepanog džepa.
Posle toga razni momci i ispiti smenjivali su se u mojim danima, a dolazak leta je ostavio potpuno prazno mesto za nove ljude. Tada sam opet naletela na N-a. Nekog potpuno novog N-a, koji je bio zategnut i svež, i gladak i sočan kao nektarina, spopala sam ga istog trenutka, odvukla ga u park i gurnula u one drvene kućice za decu koje noću menjaju stanare. Tu smo neko vreme ćutali i pokušavali da u mrklom mraku zamislimo pogled onog drugog. Onda sam polako ustala, i polako mu se smeštala u krilo dajući mu vremena da me odbije, ali on nije učino ništa, pa sam ga privukla i najsporije što sam mogla krenula ka njegovim usnama. On se na trenutak blago odmakao, ali ja nisam zastajala, prvo sam mu osetila suve usne a onda i jezik, a odmah zatim i kako me steže oko struka. Počeo je da ubrzano diše a od toga sam se naježila, onda su mu se ruke našle ispod moje majce, a N. je bio mnogo brz i mnogo iskusan, u sledećem trenutku sam bila polu gola, kada sam otvorila oči dan koji je tek počinjao se uvukao kroz vrata naše kuće i videla sam (i osetila) N. ove usne i zube na svojim grudima, bilo je tako opijajuće, uhvatila sam se za gredu iznad glave i divila se slici, bili smo isprepletani kao da nas je izvajao Roden, onda sam mu otkopčala pantalone, a on je skinuo majcu. Spustio se sa klupe na pod i pružio ruke da me smesti u svoje krilo, utonula sam u njega lepeći dlanove za njegova glatka leđa, tada je krenuo da mi otkopčava pantalone, i sada treba da kažem da ja nisam htela da idem dalje od toga, ali N je bio jako brz i jako iskusan pa mu je ruka već našla put do tamo negde, onda sam se uplašila i rekla da neću to da radim a N. je bio malo razočaran, ali nije ništa rekao. Izašli smo, a napolju je svitalo jutro iznad Crkve svetog Marka. Ljubili smo se još, na klupi, uz put i ispred moje zgrade. Sledeće dane provela sam dovršavajući scene iz parka na nekom tupavom putu na nekoj tupavoj planini, N. me je zvao svaki dan i razneživala sam se kad bih mu čula glas. Kad sam se vratila pozvao me je i čudno ćutao. Rekao je da neće da ponavlja ono od pre neko veče. Da nije u tom stadijumu života.
Da li je to bila osveta ili šta već, ne znam. Znam samo da sam to leto provela sa još mnogo ruku na klupama hodnicima, i da sam se, dok su svitala jutra iznad Tašmajdana, pitala u kom je to stadijumu života bio N. 

        U međuvremenu sam prestala potpuno da ga srećem i da izlazim na ta mesta.
A onda prošle nedelje dok sam se sa par drugarica iz srednje škole prisećala starih vremena koja su otstala pod istim svetlom i u istom hodniku, nešto je bljesnulo i osvetlilo sve nepripremljene prilike u diskoteci. To se N. nasmešio. Zagrlili smo se i počeli da pričamo u glas. Slučajno sam mu dotakla mišicu. Još uvek glatka i čvrsta. Još uvek mi se sviđa N.
I opet sam cele nedelje dovršavala onaj film iz kućice za decu i čekala juče da ga vidim. I iscimala drugaricu da ode sa mnom do tamo, ali njega nije bilo. Razočarane smo izašle napolje da pričamo o književnosti, i u sred prepričavanja neke priča Artura Klarka pojavio se N, svež i gladak i seo do mene. I dao mi svoju jaknu jer mi je najednom postalo hladno, mada je sve mirisalo na leto.
Pred kraj večeri pitala sam ga kako ide kući. A pošto je N. tako iskusan, trebalo je da zna da ga zovem na poljubac ispred moje zgrade. Pa ipak je rekao Ostaću još. (!)
Tako smo krenuli kući, moj drug V. i ja, još jednom je svitalo je iznad moje zgrade, V. je govorio kako tako lepa i pametna devojka ne treba da se nervira zbog debila, a ja sam se pitala u kom je stadijumu života N. sada.