Juče je bio pravi prolećni dan. A ono podne, negde oko četiri sata bacalo je takve sunčane odbljeske na zgrade u centru da mi je grad izgledao kao sveže okupan hipik u nekom usputnom jezeru. Milina jedna. Na vežbama smo kuvali kafu i smejali se asistentovim forama, a posle toga sam sa I. išla po malo trave, i onda, pridveče, dok sam motala dva mala debela džointa a prsti već počeli da mi se sapliću od želje, na radiju je zalutala neka pesma. Vreloletnja gitarska šetnja.
Od onog leta kad je vazduh bio gust i topao, i celog proleća nije moglo da se diše, ali zato je muzika koju smo slušali tako neverovatno strujala i lelujala oko nas, kao dim cigarete ili nečeg drugog a mi ništa drugo nismo radili sem puštali pesme i sedeli na trotoarima, žardinjerama, i stepenicima. Posmatrali sumrak.
Bilo je nečeg neizvesnog zapaljivog i obećavajućeg tih par meseci do prijemong. Mogli smo da budemo sve i da ne budemo ništa, bežali smo sa časova i švrljali po izložbama stripova, nismo prali kosu po nekoliko dana i to je bilo tako kul, uveče pred izlaske oblačila sam svoju džim morison majcu preko ispranog duksa, šnirala svoje šelis rejndžers, i mislila da sam opaka riba.
Učila sam biologiju slušajući zlatne dečake sa dvestadvojke, a onda bih dograbila neku lolitu ili majstora i margaritu, stavila u korice hemije i zamišljala Ješuu kao jednog dugokosog sa očima crnim kao moje nove starke.
Baš u to vreme dobili smo novu profesorku srpskog. A ja sam mahnito pisala sastave sa samo jednom temom – umetnost, čovek, besmrtnost, sve je to kod mene bila jedna ista osoba, sa jednom gitarom u ljubičastoj izmaglici, i uprkos tome, ili baš zbog toga, ona je svaki sastav čitala odeljenju, a ja sam htela da budem baš kao ona, i da upišem nešto drugo, lepše, vazdušastije, što se čuva u koricama Biologije za učenike gimnazije.
A onda je došao rasput i upoznale smo njih. Najduže leto u našem životu prošlo je brze nego A strana Strejndž dejsa. Ali to je tek posebna priča.

I made this music player at MyFlashFetish.com.