Progledala sam u onom njegovom delu gde reka skuplja fabrički dim, prelazeći iz modre u boju mastila. Moj najbolji drug je imao plavu kosu kao snop svetla koji šiklja kroz roletne, a kožu meku kao mace koje su nam padale u kosu na proleće.

Svi smo imali iste stanove, čudne konstrukcije sa dve prostrane terase i badžom, stanove veće spolja nego iznutra, moj tata je proklinjao arhitektu iako leti nije bilo tamnijeg hlada nego onog pravouganika koji je bacala susedna zgrada na naš trem.

U mojoj sobi zidovi su bili ižvrljani i oslonjeni na veliki bračni krevet. Tu sam se prvi put poljubila u usta, s jezikom. Imala sam nepunih osam, a ona sedam godina. Igrale smo se mame i tate, zubara, lekara, prodavca, slagale smo lego kocke i gledale filmove ne izlazeći iz dugih poljubaca, izvan kojih kao nije postalojalo ništa stvarno, ništa od našeg detinstva. A imala je crnu kosu i mladež iznad gornje usne, i u svemu je bila brža od mene. Trčala je ne dodirujući prašinu, pela sa na limene šipke ne hvatajući ih, visila je sa penjalice kao da lebdi, jela je ne žvaćući.

Onda smo se odselili. Iza sebe sam ostavila ucveljenu prvu devojku i mačku koja je imala buve. Dve godine po našem poslednjem poljupcu, i poslednji put kako ću je videti, pozvala me je da prespavam kod nje. Tad smo već znali ko se i kako ljubi i šta to znači, tad smo se budile kao žene, i poljupci su bili izvetrena i prevaziđena stvar. Sedele smo na kauču, a u susednoj sobi kung fu majsori su lomili cigle na dva dela. Vezala je šiške u dve palmice na vrhu čela, i laganim pokretom primkla pramen kose nosu imitirajući brkove. Bljesnula su dva oka u senci pod palmama, i njen dlan na mom potiljku kao da će me povući ka sebi, ali se primakla ona, sa svojim suvim beduinskim usnama, i opet, opet smo se igrale, dok se u susednoj sobi Stiven Sigal tukao sa desetoricom.