Ima dana kada mi se čini da nailazim na svoje reči razbacane, izvučene iz konteksa, zalepljene kao da su na oglasnoj tabli, susreću me i cere mi se... Moje reči.... A reč kao reč , upućena samo u jednom pravcu, (ne stih, ne pesma), treba da dopre tamo gde joj je mesto, udomi se, dobije svoj oblik, i ostane takva kakva jeste ili makar kakva je bila, neokaljana i nedodirnuta tuđim pogledima...
O reči moje
Prokurvale ste se
A ako već jeste
Ne budite obične kurve
Budite konkubine
Prokurvale ste se
A ako već jeste
Ne budite obične kurve
Budite konkubine
Jednom prilikom sam u trećem licu o sebi napisao ...
"Vrlo često bi se stideo svojih izgovorenih reči, jer u celoj svojoj dobronamernosti koju je nosio sa sobom, uvek mu je falila određena doza odmeronosti i interpretacije koja bi na pravi način odslikala stanje duha. Taj problem koji je obično samo njemu bio vidljiv morio ga je danima sve do onog časa kada je rešio konačno da zaćuti.
A onda mu se javila želja za pisanjem. Tišina koju bi ponekad poremetilo samo stenjanje papira pod grubim pritiskom naliv-pera bila je jedina muzika koja ga je ispunjavala. Njegove reči konačno su pronašle oblik, mir i sklad, uravnotežene u dvodimenzionalno stanje, sakrivene od od tuđih pogleda..."
... i želeo tako i da ostane...
Pošalji komentar
Komentari:
"Naliv -pero. Ja ga držim. Hartija. Moja desna šaka na njoj. Vrh naliv-pera. Ispušta mastilo. Ja u mastilu. I onda, samim tim, slova i samim tim i reči. I eto mene. Tu." S. Valjarević (Dnevnik jedne zime).
Tvoj post me podsetio na ovo.
Tvoj post me podsetio na ovo.
Poslao
etotako
u
20:58
,
2/10/2006
| Link | |
ajd da kažem ja, kad nisi hteo ti : -hartija sve trpi- uvek bilo...
i sve što je trebalo da bude napisano, napisano je odavno. nisu to naše reči... mi ih samo nevešto prepisujemo. ali i to je valjda neka zabava... :)))
i sve što je trebalo da bude napisano, napisano je odavno. nisu to naše reči... mi ih samo nevešto prepisujemo. ali i to je valjda neka zabava... :)))
postoji bezbroj kombinacija reci,ali samo ona prava im daje epitet magicnih...
ma, to za tretje lice si pokupio od cezara :P
Poslao
besna glista
u
00:45
,
3/10/2006
| Link | |
ma ne obratjajte paznju na ove rechi
to ja onako neshto
sam sebi mrsim u brk...
to ja onako neshto
sam sebi mrsim u brk...
"Taj problem koji je obično samo njemu bio vidljiv morio ga je danima sve do onog časa kada je rešio konačno da zaćuti."....to razumem sasvim:)))))))
... lijepo je kad pronadjes nesto iza cega mozes da se sakrijes .. svi te poznaju, a niko te ne poznaje potpuno ... osim tebe samog i tvojih rijeci ...
zar nebi bilo lepše te reči uputiti nekome oči u oči.... :)
Hvala, lijepo pišeš postove.. . pozdrav
Poslao
pusicmarija
u
19:43
,
4/10/2006
| Link | |
Jutro.....hahah...što si me nasmijao....kišobran za mopsku .....kad pada kiša ja ga uzmem...al za sebe...al ona me jako čudno gleda....znaš hoda po kiši kao neka balerina...ništa ji nije jasno....poljubček!!
Kako se onda dogodilo da reči dobiju krila i polete medj svet? Mora da postoji jači motiv..
