Čitajući današnji post SKVO o kitovima, setih se jednog nemilog događaja koji se desio 1954. godine a kome je svojevremeno posvetio pesmu moj veliki pesnički GURU, brat SISAR, Michael McClure.
Šta se zapravo desilo ?
"...Kitovi ubice... Razbesnele morske nemani duge 10 metara sa zubima nalik bajonetima.... jedan je uhvaćen sa 14 tuljana i 13 riba poletuša u utrobi... često navaljuju na čamce i mreže... nakon što su uništili pribor za ribarenje vredan nekoliko hiljada dolara.... Islandska vlada obratila se za pomoć SAD-u, koje imaju nekoliko hiljada ljudi smeštenih na usamljenoj vazdušnoj NATO bazi na jednom od artičkih ostrva. 79 vladinih dobrovoljaca koji su se tamo dosađivali s oduševljenjem su prihvatili poziv. Naoružana puškama i mitraljezima četa Amerikanaca uskočila je u četiri mala čamca i u jednom jedinom jutru pobila grupu od 100 kitova... Pod gustom mitraljeskom paljbom, kitove ubice su najpre opkolili i sabili u tesnac, a zatim su propuštali jednog po jednog... nakon što bi jedan od kitova bio ranjen ostali bi navalili na njega i rastrgli ga u komade svojim zupčastim zubima...."
časopis TIME, april 1954.
Za 100 pobijenih kitova
Nasred mora
Poput čamca pod vedrim nebom
Valjali su se po svojim pašnjacima:
Brodovi od mesa,
Arktički parobrodi.
Mozgova veličine šolje za čaj
Usta veličine vrata.
Vukovi glatke kože
Kosci i žeteoci morskih livada.
VELIKI PUNOGLAVCI
(Alge su njihovo meso)
Skakali su
Kao ovce kao deca.
Ubijeni zbog nečijeg dosađivanja na moru.
Pogođeni i ulovljeni!
(Goya!!)
Krv i sperma šikljali su iz njih.
Razjareni.
Škrgutali su na vlastite peraje i braću,
Pokušali su ugristi sunce,
Zaronivši prema morskom dnu.
Goya! Goya!
Oh Lawrence!
Po kap mostovima ovih brodova anđeli ne plešu
OH PUŠKA! OH PRAMAC!
Nema crkava u talasima,
Ni svetlosti,
Ni povratka,
S morskog životinjskog groblja.
(Michael McClure)
San Francisco Decembar 1965:
Robbie Robertson, Michael McClure, Bob Dylan & Allen Ginsberg
(photo: larry keenan)
Poput čamca pod vedrim nebom
Valjali su se po svojim pašnjacima:
Brodovi od mesa,
Arktički parobrodi.
Mozgova veličine šolje za čaj
Usta veličine vrata.
Vukovi glatke kože
Kosci i žeteoci morskih livada.
VELIKI PUNOGLAVCI
(Alge su njihovo meso)
Skakali su
Kao ovce kao deca.
Ubijeni zbog nečijeg dosađivanja na moru.
Pogođeni i ulovljeni!
(Goya!!)
Krv i sperma šikljali su iz njih.
Razjareni.
Škrgutali su na vlastite peraje i braću,
Pokušali su ugristi sunce,
Zaronivši prema morskom dnu.
Goya! Goya!
Oh Lawrence!
Po kap mostovima ovih brodova anđeli ne plešu
OH PUŠKA! OH PRAMAC!
Nema crkava u talasima,
Ni svetlosti,
Ni povratka,
S morskog životinjskog groblja.
(Michael McClure)
San Francisco Decembar 1965:
Robbie Robertson, Michael McClure, Bob Dylan & Allen Ginsberg
(photo: larry keenan)
Život i rad Michael McClure-a (1933) neraskidivo su vezani za njegov dolazak u San Francisko 1954. godine i pripadnost grupi pesnika poznatoj pod nazivom "Beat Generacija", ili možda još bolje književnoj, pesničkoj renesansi San Franciska.
Pesma "Za 100 pobijenih kitova" prvi put je izvedena u noć 6. decembra 1955. u San Francisku koja će ostati zabeležena kao jedan od najvažnijih datuma u istoriji savremene američke književnosti i "Beat Generacije". Naime, tada su se prvi put sakupili i na književnoj večeri poznatoj pod nazivom "Six Galery" svoje radove kazivali Allen ginsberg, Gary Snyder, Michael McClure, Philip Whalen, i Philip Lamantia, dok je pesnike mnogobrojnom auditorijumu predstavio Kenneth Rexroth. U publici je dominirao Jack Kerouac koji je svoje drugare bodrio glasnim povicima a usput od prisutnih u svoj šešir sakupljao dobrovoljne priloge za kupovinu vina. McClure je tada prvi put u životu čitao svoje radove i uopšte nastupao pred publikom, a Allen Ginsberg je takođe te večeri prvi put javno izgovorio svoju danas već legendarnu pesmu "Urlik" (Howl)....
Pesma "Za 100 pobijenih kitova" prvi put je izvedena u noć 6. decembra 1955. u San Francisku koja će ostati zabeležena kao jedan od najvažnijih datuma u istoriji savremene američke književnosti i "Beat Generacije". Naime, tada su se prvi put sakupili i na književnoj večeri poznatoj pod nazivom "Six Galery" svoje radove kazivali Allen ginsberg, Gary Snyder, Michael McClure, Philip Whalen, i Philip Lamantia, dok je pesnike mnogobrojnom auditorijumu predstavio Kenneth Rexroth. U publici je dominirao Jack Kerouac koji je svoje drugare bodrio glasnim povicima a usput od prisutnih u svoj šešir sakupljao dobrovoljne priloge za kupovinu vina. McClure je tada prvi put u životu čitao svoje radove i uopšte nastupao pred publikom, a Allen Ginsberg je takođe te večeri prvi put javno izgovorio svoju danas već legendarnu pesmu "Urlik" (Howl)....
Pošalji komentar
Komentari:
da li stvaraoci i danas na isti nachin razumiju smisao i snagu sveobavezujuceg predavanja stvaranju ?
hmmmm ... kako ko... o predavanju stvaranju možda najrečitije govori upravo jedna Majklova izjava "...Osnovna namera mog pisanja je oslobađanje, najpre moje a zatim i čitaočevo, nadam se..."
svaka chast na postu :)
Poslao
dreamybanny
u
02:01
,
9/5/2006
| Link | |
oslobadjanje...sadrzano u slobodi , upravo .
Poslao
ffrida
u
02:03
,
9/5/2006
| Link | |
Neznam da li znate da je Michael McClure napisao jednu od najpoznatijih pesama u istoriji rock`n`roll-a "Mercedes Benz" koju je izvodila Janis Joplin. Takodje je prvi video pesme Jima Morrisona, prilikom njihovog susreta u Londonu, jer je Morrison trebao da igra glavnu ulogu u filmu rađenom po McClurevom pozorišnom komadu "Brada", i on ga je zapažajući njihovu literarnu vrednost savetovao da ih objavi... Ostalo je istorija... :))
....volim???? hmmm nije to ljubav, jednostavno vredan je moje paznje :)))
volish podrazumijeva i to ...zashto bi VOLIM TE znachilo uvijek izjavu ljubavi!?
