Rođen je u Moskvi..i smatran je ocem umetničkog pokreta nazvanog apstraktni ekspresionizam.
Afinitet prema muzici i umetnosti, uopšte, stekao je od svojih roditelja. Tako je on još kao dečak naučio da svira klavir i čelo. Uticaj muzike na njegovo kasnije bavljenje slikarstvom ne smemo prenaglasiti, ali je nesporno da je bio veoma nadahnut muzikom, što se može zaključiti i po nazivima nekih od njegovih slika kao što su Improvizacije, Impresije ili Kompozicije.
Kandinski je bio fasciniran emotivnom snagom muzike...
...jer muzika izražava sebe kroz zvuk i vreme, ona dozvoljava slušaocu slobodu imaginacije, interpretacije, isto kao i emotivan odgovor koji nije zasnovan na doslovnom i opisnom, već pre na apstraktnom kvalitetu, koje slikanje, iako zavisno od predstavljanja vidljivog sveta, ne može da predvidi.
Ubrzo su njegov izuzetan talenat i inspirativnost prevazišli ograničenja umetničke škole i Kandinski je započeo sa istraživanjem svojih slikarskih ideja.
"Naneo sam pruge i grudvice boja na platno sa špaklom i naterao ih da pevaju svom silinom".
Sledeći svoje neslaganje sa tadašnjim umetničkim senzibilitetom, Kandinski je napustio NKVM i 1911.godine sa svojim najbližim kolegom Francom Markom osnovao svoju organizaciju Der Blau Reiter (Plavi jahač). Kandinsky je oduvek bio opčinjen jahačima, koje je i ranije vrlo često slikao. Istovremeno je to bila parafraza Svetog Georgija kako ubija aždaju (minhensku kulturnu kritiku i publiku). Plava boja je za Kandinskog i Marka bila odraz muškosti ali i kontemplacije. To je bilo pravo značenje imena Plavi jahač - kontemplacijom i hrabrošću protiv neznanja i gluposti. Vodeća umetnička orijentacija grupe bio je ekspresionizam, ali su njihovi umetnički radovi varirali u različitim umetničkim pravcima, od potpuno apstraktnih do platna sa spiritualnom tematikom. Grupa je egzistirala do 1914.godine, a ovo su ujedno bile godine kada je Kandinski bio najproduktivniji kao slikar. Tada je počeo rad na seriji platna nazvanih Kompozicije.
Sve do 1920. on je koristio svetle, čiste boje i slobodne, spontane linije i forme. Kasnije je počeo da slika brižljivije osmišljene kompozicije geometrijskih oblika.
Smatrao je da bi posmatrač njegovih slika trebalo da gleda na njih pre kao na odraz raspoloženja nego kao same objekte.
Za Kandinskog kažu da se u svetu umetnosti veoma brzo istakao, pre svega zbog visokog nivoa obrazovanja, širine vidika i posvećenosti svojoj viziji. Njegova vizija umetnosti je sintetizovala unutrašnji svet podsvesnog i emocije sa spoljnim svetom boja i vidljivog. I dok se unutrašnji i spoljašnji svet spajaju u formi slikarskog platna, oblik i sadržaj se sjedinjuju na spiritualan ili čak transendentalan način.
Kandinski je još od detinjstva znao da poseduje dar sinesteze: kada bi neko od njegovih čula bilo stimulisano, neko drugo bi reagovalo. Tako je, recimo, slušajući muziku pred sobom video jasno određenu boju ili liniju, posmatrajuci neki prizor čuo je zvuke. Ono što je čuo ili video bilo je sasvim jasno određeno, na primer - određena nota, odsvirana na određenom instrumentu.
Kandinski nikada nije mogao veštački da složi oblike, jer je nešto već postojalo u njemu i on je to, jednostavno, kopirao. Da bi to postigao bila je potrebna ogromna koncentracija, koja je dovodila do skorog gubljenja drugih sposobnosti.
"Tako, postao sam nesposoban da učim napamet brojeve, imena pa čak i pesme. Tablica množenja mi je zadavala nepremostive teškoće, koje još nisam savladao i koje su dovodile do ocčajanja moje učitelje. Morao sam da prizivam upomoć vizuelno pamćenje, i uspeo sam na zvaničnom ispitu iz statistike, gdje je trebalo da navedem celu jednu stranicu brojeva, samo zato što sam u ispitnom uzbuđenju vidio u sebi celu tu stranicu." (Kandinski)
Farbstudie Quadrate // Composizione VIII // Quiet Harmony // Balancement // Merry Structure // Heavy Red // Little Worlds // Mit und Gegen //
