Драги пријатељу,

Светог Николу, као што и сам знаш, слави пола Србије а друга половина иде код оних који славе у госте, тако се бар каже у нашем народу. Одлазак код Ћалета и Кеве спада у посебну светковину везану за овог свеца и о томе ћу ти мало и писати.

Ћале и Кева...Нико их не зна под другим именом, бар нико од нас који смо другови њиховог сина...синова. Када је пре нешто више од десет година њиховог млађег сина убио тип хицем из пиштоља, право у срце, насред улице, направили смо договор да им будем трећи син а пријатељу побратим. Тако је и остало. Ћале, поносан Шумадинац из Раче Крагујевачке и Кева, потомак старе свештеничке породице из Косовске Митровице, наставили су да живе живот велики део своје љубави усмеравајући сада и на мене и моју породицу.

Кева прави најбољи светониколски пасуљ на свету а као додатни адут када се окупљамо, а није пост, фигурира позната '' самса'' коју Кева прави фантастично. Само, нема теорије да натераш Кеву да ''самсу'' са белим луком направи у посту:

• 'Ајде бре, бежи тамо...Чим прође пост, хоћу сада – нема...

И нема.

То је занимљиво: код њих на слави се најчешће нађу они који на улици не могу да виде једни друге и ту се фино извеселе; немало ратних секира је закопано на Св.Николу код Ћалета и Кеве. За разлику од многих других слава, код њих нема приче о политици. Ћале, стари, задрти радикал (''Шешељевац'') и Кева, којој је Коштуница најближи срцу, и данас, дочекујући госте на вратима, уз осмех и честитке, кажу:

• Баш нам је драго што сте дошли вечерас, да не причамо више о политици!

И- не прича се.

Само понекад дубоко уздахну, најпре Ћале па онда Кева, када им поглед, након сечења колача, падне на урамљену слику покојног сина, самоуверено насмешеног, која се налази недалеко од иконе и кандила. Дубоко уздахну, измењају брзе погледе и – наставе да послужују и нуткају госте.