PISMA PRIJATELJU

Шта да ти кажем, драги мој далеки и непознати пријатељу,
гледам како се ових дана нишлије масовно спремају за дочек Нове 2008. у Охриду, месту које је поново постало Мека за становнике Ниша, што ме враћа у средину седамдесетих. Тада је сваког лета кретао из Ниша караван аутомобила до Охрида, све до кампа ЕЛЕШЕЦ, недалеко од села Пештани а на челу је углавном био бели фолксваген 1200 (тзв.''буба'') мога оца и ја у њему.Углавном би запосели онај део кампа уз сам пут тако да су наредних десетак дана остали посетиоци могли да уживају у сочним псовкама нишлија, нарочито за време одбојке, фудбала или - кликера. Ако покушаш да замислиш седам до дванаест препланулих и у браду и бркове зараслих очева како са пуно жара играју кликере '' на кеке'' (оно када кликере поређаш у троугао, сећаш се?) - дакле, ако замислиш те људе у таквој ситуацији тачно можеш и да претпоставиш шта су радили посматрачи. Тачно, упишавали су се од смеха.
Мени је Македонија одувек пријала. Е сад, 1978. је година,прочитао сам како ће у Скопљу, на Тргу Ослобођења, у настрожем центру града, одржати концерт ЛЕБ И СОЛ, једна од група које сам одувек волео. Пријавим родитељима да идем код друга да учимо математику (коју иначе никада нисам знао) и да ћу да спавам код њега, њему кажем за то а ја се огребем од бабе , седнем на воз и правац- Скопље.( Како је било лепо на самом концерту , о томе могу посебно да ти пишем ако будеш хтео.) Када сам се вратио са концерта сав под адреналином, једно месец дана сам хватао дрвену дршку велике метле замишљајући да сам вееееееелики Влатко Стефановски...:)
Зашто ти о овоме пишем?
Путовање је одувек било прелепа ствар.Стога ти, пријатељу, искрено саветујем да путујеш што више можеш. Јесмо засужњени границама али смо слободни у главама и срцима. Ја ћу покушати да дочек Нове 2008 организујем негде око Новог Сада.Дуго тамо нисам био, дуго нисам слушао тамбурице.
А ти, пријатељу, молим те јави ми уколико желиш још понеко писмо. Што се мене тиче, ја пишем само због тебе.

Copyright: BlogOye!