Одломак из романа
" Петријин венац" Драгослава Михајловића,

јер приповедање Петрије Ђорђевић из села Вишњевице, у целини садржи низ догађаја из прилично широког временског распона, од година пред сам рат, до почетка седамдесетих година прошлог века, и ти догађаји представљају Петријин живот, од прве удаје, до времена када, сама и старија од својих година, окружена мачкама и уз ракију, проводи дане у опустелом рударском крају, у ишчекивању саговорника, у страху да је већ заборавила да се "разговара с народ". Петријина судбина сва је од недаћа : први човек отерао је од себе и са села, с њим је имала двоје деце, прво је одмах умрло, друго се после тешке болести смирило у четвртој години : отишла је међу рударе, радила и у кафани, и ту нашла другог човека, Мису, кога је исто волела и оплакала, и с њим исто више беде упознала неголи весеља. Обе свекрве радиле су јој о глави, и обе је време однело, као и Мису, и све остале Петријине пријатеље.. Шта она о својој усамљености каже, у следећем посту.