Pre deset godina na danashnji dan..malo kasnije nego shto je sad, zazvonio je telefon.Par minuta posle toga videla sam tatu prvi i poslednji put u zhivotu kako su mu ochi crvene. Nije morao da mi kazhe shta je. Znala sam. pala sam. osetila bol kakav do tada nisam osetila. A ni od tada. Mama i tata su brzo otishli. sestra i ja smo spavale kod ujke i ujne. Posle dva dana, u meni nije bilo nichega. Ni suza. Ni osecanja. Ni zhelje. Ni volje.Dan je bio crn. Nebo je bilo crno. Ljudi su bili u crnom. I nasha lica bila su, skoro pa, crna. Povorka je krenula. Poslednji ispracaj. I dalje nisam shvatala. Ko shto ne shvatam ni danas. Suze su ponovo potekle… tupi udarci zemlje o kovcheg, i dalje odzvanjaju u mojim ushima.

Pre deset godina na danashnji dan, ovaj svet je napustilo jedno predivno bice. jedan gospodin po svim kriterijumima. chovek. u pravom smislu te rechi. ostavio je iza sbe mnogo.hvala mu za to.nauchio me je da volim shah, nauchio me je da volim duge shetnje pored Save, nauchio me je shta je osmeh i koliko je vazhan, i uvek savetovao dobar odmor na ljuljashci postavljenoj u hladovini izmedju dva drveta, nauchio me je shta je to dostojanstvo, jer je bio satkan od toga. Nauchio me je da su odmerenost i umerenost kljuch uspeha. Nauchio me je da stojim iza svake svoje rechi i iza svakog svog dela, jer je sve drugachije kukavichki. Nauchio me je da jednako prihvatam poraze i pobede.On me je nauchio da volim zhivot, jer ga je zhiveo punim plucima do poslednjeg daha. Bukvalno. Nisam mu nikada rekla hvala..valjda zato shto moje godine to tada nisu shvatale. Ali znam da je znao, i da i dalje zna. Jer..on je negde gore, pravi andjelima drushtvo, i verovatno posle vecernje setnje odigra sa njima jendu partiju shaha.Zhiveo je kao gospodin i isto tako i otishao. za 5 minuta. Bez trunke muchenja. To tako lichi na njega. Nikada ne bi podneo da bude drugima na teretu. Necu vam prichati o tome da je rodjen u najstrashnijoj bedi, a da je zardio para i imanja, broj im se ne zna, jer je sve shto je imao do kraja delio sa bracom i sestrama..Necu vam prichati otome da smo oboje voleli sneg, i da je sneg u Kragujevcu nocas pocheo da pada...

i jednog dana kad zaista prihvatim da je otishao...reci cu...neka mu je laka zemlja.

znam da si gore..i da me chuvash..

i hiljadu sveca da upale, dzaba je...nisu dovoljne da budu sjajnije od tvojih ochiju..