Radim samo sa najboljima. Juče sam zamenio evre kod dilera koji plaća najmanje. Kola popravljam kod majstora koji ima „najbolju“ tarifu. Internet mi radi na kvarnjaka. Server se kavri često. Marko je opet u kući, popravlja server. Mobilni je firmiran. Najbolja firma. Samo, ima neku serijsku grešku pa se isključuje i uključuje kad mu je ćef. Patike mi nemaju vazdušni đon iako su od najboljeg proizvođača. Klima je ispustila poslednji dah iako su je napravili najumešniji kinezi. Znam par naajboljih riba. Samo, one mi se više ne javljaju pa se sadašnje pretvara u prošlo vreme. Znam u znao. Javljaju u javljale. Pijem najbolji konjak. Samo, brzo nestane. Dosađujem najbolje. Samo, svi su se razbežali pa nemam kome dosađivati. Pitaju me, zašto si sadašnje u prošlo vreme sklon pretvarati? Nije to do mene, objašnjavam često. Ima tu više sile, mane volje, tuđih prstiju. It wasn’t me. Na primer, eto na primer.... Vozio sam kola pa upao u šaht. U otvoreni šaht. Cigani, pardon čovek( ci), su pokrali sve poklopce duž cele ulice. It wasn’t me. Popio sam malo, taj dan. Vozio pripit, istina. Nisam stigao da jedem, žurili smo. It wasn’t me. Vozio sam malo brže. Morao sam. Maša je ponavljala da nećemo stići na vreme. It wasn’t me. Nisam zvao muriju da sačine zapisnik kako bi se naplatio od osiguranja. Bio sam pripit. To bi bilo isto kao da sam pokrao zlataru pa otišao u pandursku stanicu i sam se prijavio. Ovi tamo bi me prebili jer bi mislili da ih zajebavam. So, it wasn’t me. Zvao sam Kolju, oko 4. Probudio ga pa je se on dokotrljao po mene. Zvao sam sa Mašinog telefona. It wasn’t me. Molim lepo. Obećavam sebi, svaki dan, bićeš bolji, marljiviji i pošteniji. Nećeš više piti kao svinja, pušiti kao Osman, nećeš jesi masno i nezdravo, ostajati poslednji, čačkati burazerov komp pa sjebati. Čitaćeš više, obogatiti svoje tekstove lepim rečima i NEĆEŠ u njima puno psovati, radićeš “stotine i stotine sklekova, trbušnjaka”, popravićeš kočnice na kolima i sipati gorivo ponekada za više od 500 kinti. Ali ne vredi. Ili je gužva pa ne stignem, neprijatna situacija pa izbegnem, “ima vremena“ pa kampujem. Jednom... kada mi jednom postane dva puta za redom... Molim lepo!