Bio je the great petak i ja sam lagao, nisam postio, misli su mi bile pogane. Nisam jedan od onih koji bi izgovorili “Osećam se tako prljavo.“ ali za sigurno jesam prljav. Nema veze to sa tim što ne volim da se tuširam, to me više mrzi nego što me nervira. Mada, niko mi nikada nije rekao da smrdim i tako to. E sad, da li je to zbog toga što se neistuširan uredno izvinim prisutnima, uvek ili imam neverovatan sklop organizma koji nema potrebu da smrdi. Verovatno znojenje zahteva i povremenu promenu položaja. Mislim, aktivnost. S druge strane, vidjao sam ljude koji se oznoje kada jedu. Ja, ne! Ja jedem i nisam probirljiv. Jedem šta je na stolu. Sve sem sotlnjaka. Nisam ni debeo, često. Da li je to posledica neprofinjenosti moga ukusa, neistančanosti mojih receptora čula ukusa, ne znam. Znam da jedam kad sam gladan. Osim što se tog the great petka nisam istuširao po budjenju, znam “neke“ koji to takodje ne rade, nisam se ponašao uopšte greatpetkovski. Zvala me je neka mala koju sam upoznao na nekom partiju pre ihahaj. Zanimljiva devojčica i sve ali nije tumačila autentično reči “Izvini, ae... imam 2 testisa a Ona ima tešku ruku. Ako ja sad tebe... onda ... Ona cap... i odoše mi testisi na doboš.”. “pa, dobro, koliki su ti testisi i ... uopšte koliko ih imaš?”, pitala je gledajući u blizance u mojim gaćama. Ja sam bio obučen i sve, obično obučen i odlazim na žurke, ali sam imao utisak da ona vidi kroz moje pantalone svojim Kripton-pogledom. Ok, pogled je jebeno prijao. Njene oči su se vukle tuda neko vreme i svaki momenat pogleda je bio jebeno dobar. Hteo sam u par navrata da viknem “odjebi od mojih muda” ali mi je tačka o koju se njen pogled odbijao i vraćao sa pregršt informacija u njen mozak to zabranjivala. Moji testisi, o njima je reč. Kao da su moja muda vikala “Uhuhuhu! Vidi nas! Gledaj nas?! Tooooo....”. Taj magistralni put, od muda do mozga, nekada ume da bude užasno zakrčen. Ovaj put se na putu od MOJIH muda do MOG mozga desilo bar 500 saobraćajnih nesreća, 200 odrona i 400 pehova sa gumom ali kontao sam “dok ne pipa siguran sam/je”. Telefonski razgovor je počeo sasvim čudno. Usudjujem se tako ga opisati jer pitanje koje mi je postavila :“Muda su ti i dalje zauzata?”, ne zvuči kao “hej, ćao. Kako si, šta radiš.” nego kao “Kad radiš, koja si smena i jesi li raspoložen da zaradiš topli obrok?”. Heej, čoveče! Opet su mi muda u procepu. Ona lepo izgleda. Jako lepo! Kada bih pričao o njenim očima, sigurno bih rekao da ume njima da gleda pre nego bih rekao da su lepe. Ona zvuči kao 041-400-400 opcija N.N. Mi smo vesele devojke i ložimo koga stignemo. Mislim da neke stvari namerno izgovara i taj kurvanjski deo nje je jebeno dobar. Ok, da se ne bih ograničio na njen pogled u moja muda i njen zajebano zajeban glas sa propratnih efektima “Ah, ih, uh...” dodajem da ima velike i lepe grudi, lep osmeh, da je klinka koja bi se ispitivala, da joj je strašno zabavno ako imaš devojku i odbiješ je i da ne pristaje na “ne“. Ooo, burazeru! Baš tada sam iskoristio svoju ulaznicu u pakao. Posrao se na great petak i ono malo morala što mi je ostalo u šifonjeru. Napisao sam joj poruku koja je glasila :”M..... umrla mi je baka. Nekom drugom prilikom.” Pakle, here I come. Uveče sam to ispričao ortaku koji mi je prvo izjavio saučešće a onda konstatovao da sam antiHrist, da ću goreti u najgorim mukama i da imam Veliki problem. U redu! Baba, a ne baka, mi je zaista umrla. Istina, ’98 a ne ’08. Dakle, mrtva je žena i to je č.i.nj.en.i.c.a..Za Veliki P(p)etak nisam postio i Anti me je uzeo pod svoje, i to je činjenica. I na kraju, da majstore, imam Veliki problem. Ako Ti odstranjivanje testisa, štrojenjem, smatraš malim problemom onda si ti u Velikom problemu. Fantastično je to što mi je ista, koju sam odbio zbog navodne bakine smrti, posle nedelju dana poslala poruku. “Kako si? Nadam se da je sve u redu. :( .“. Alooo! Jel postoji neki red?!?!? Smrt se tradicionalno obeležava nekoliko puta u toku godine. Nedelju dana, 40 dana, 6 meseci i godinu dana. Jel ima ona poštovanja prema mrtvima, pitam se? Čoveče, kada je meni stvarno umrla baba, od keve je stiglo naredjenje da se tv ne uključuje, da svet stane dok se moja baba u miru ne uspe do raja. Bila je dobra žena pa kapiram da je na kraju tamo završila ako već negde mora da se završi. A ova dahtalica sa sisama do jaja, pogledom koji radi i godinama koje rade nema faking poštovanja. Ja sam mislio da sam je udaljio od sebe bar na 40 dana. Običaj je to, znaaaš. I dalje mi šalje te poruke, u kojima objašnjava da joj je potpuno jasno u kakvoj se situaciji nalazim jer je i ona bila jako sjebana kada joj je umrla baka, uvek napominjući da treba da imam na umu njeno rame. Nešto drugo mi je na umu a tvoj rame, nepoštovačice običaja ali jebi ga. Tog great petka sam sa ortakom priačao i o veri, Bogu i ostalom neopipljivom stvarima. Kada sam mu rekao da sve manje verujem u Njega, on mi je rekao da bi se crkva obradovala mojoj konstataciji jer im ovakava bagra i otpad od vere ne treba. Napomenu je da su Oni kao Ja baš Ti koji su veru srozali ali je istovremeno rekao kako je ok da to otvoreno kažem i priznam. Nije me baš bilo briga što sam: 1. srozao svojim potezima i uverenjima svoju porodicu na lestvi vernika i poštenih 2.etički kodeks života gazio ne hajući za to koliko je godina on stvaran i 3. pred Vaskrs sahranio već sahranjenu. Loš sam čovek. Loši ljudi idu u pakao, tako je valjda. Super, Izbeći ću svoju pokojnu babu i sva ta objašnjavanja. Duh mrtvih je tuuu i prati svaki naš korak i sve to... Ma, daj. Ako su živi ti što smo ih sahranili onda imaju pametnija posla nego da mene gledaju i uhode. Ovu malu sigurno neću izbeći. Sa njom ću se bar gurati u redu pred vratima pakla, jednom. A “postio“ sam sinoć i preksinoć i večeras ću.