“Svi na kraju budemo neciji. Njeni, njegovi, mamini, tatini. Pogledas iza sebe I vidis nekoga ko se trudio da ostane niciji. “ostacu slobodan, necu se vezati…” i to. Ne panici! Izgleda da delis sudbinu sa nekoliko miliona ljudi na Planeti. Nazalost, ni tu nisi poseban.”. Ovo je poslednji razgovor koji sam vodio sa dr. Petrom Maleticem. On je nas dugogodisnji kucni prijatelj. Zavrsio je prihologiju posle 12 godina studiranja. Recimo, pred bombe, ‘98., ‘99., je dobio zeleni karton za USA, tamo uspeo da se snadje i sada ima privatnu praksu. Ameri se loze strasno na njega a cak je gost na nekoliko radio stanica. Filmski, totalno, zar ne? Njegova posebnost pocinje njegovim nadimkom. I dok su sve Petre u skoli nickovali sa Pera ili tetkasto-sestrinjski Perica, njega su zvali Ticha. Posebnost se njegova nastavlja njegovim Mokvicem koji je sam sklopio cerupajuci ostatke ovih opasnih vozila po auto-otpadima. Moj matori kaze da je auto bio savrse, kao ispod cekica Istocne industrije. Jos uek ga vozi. Doduse, samo nedeljom. Preko nedelje je u garazi “na sobnoj temperaturi”. Kaze da je postao pravi Jenki! Moji su se sa Ticom skontali na nekoj radnoj akciji za vreme druga Tita. On je valjda muvao moju kevu ali ga je spopadala neka mnogo bolja riba pa se cale ufurao na njegovo mesto. Kad bolje razmislim, u svim skolskim timovima sam bio rezerva. Prva, stvarno a klupa je bila duga. Kakva uteha, a?! Tica i dalje gotivi moju kevu a mog caleta je morao da prihvati jer nikako nije mogao da se vrati u prvu postavu. U medjuvremenu su se prvi golman i prva zamena sprijateljili. Sada su stvarno dobri prijatelji. Mada , Tica ponekada cudno gleda moju kevu a cale ga uredno opominje da ce mu izvuci usi ako se neupristoji. Posebno je poseban ovaj covek jer je bio u ratu iz koga se vratio skroz normalan. Moji su ga cekali na autobuskoj stanici kada se vracao iz Bosne ili bese Hrvatske ili bese sa Kosova. Keva kaze da su se svi pozdravili, da ceo autobus, sa njim. Dosta njih je plakalo samo kada bi im stisnuo ruku pri rukovanju a hrabriji su plakali u zagljaju, posle treceg poljupca u obraz. Samo je mojoj kevi rekao sta je tome povod a ova mu je obecala da necu nikome pricati. I nije. To je jedina stvar koju nikome nije nikada rekla. Voli da prica. Cale je nikada nije pitao za to. Ja jesam nekoliko puta i svaki put je odgovarala prekornim pogledom, onakvim kakav sam dobijao kao klinac kad vristim u prodavnici. Poseban je nacin na koji stupa u odnose sa ljudima. Sigurno, ucio je o tome svih 12 godina ali lakoca je i dalje fascinantna. Jednom, na moru u Turskoj valjda na nekom multi-porodicnom letovanju, je uspeo da smiri neke momke koji su hteli da ih opljackaju. Matori mi je pricao kako se usrao kao grlica tada. Sad je jos jasnije zasto se nisam bas naigrao u skolskim ekipama, cisto da podsetim. Tica im je, kaze, objasnjavao na englesko-nemackom kako to nije lepo. Jedan od njih je deportovan bio skoro iz Svabije i razumeo je svaku trecu rec a vodja ove “teroristicke organizacije” je radio kao ucitelj u nekoj Turskoj skoli i razumeo je svaku drugu rec engleskog. Kapiram da im predlozi i prilozi u recenicama nisu bili neophodni. Taj vodja, ucitelj, je izgubio posao, zapalio knjige, zasiljio kredu i poceo da je smrce a sestar je kao Murat zapasao i krenuo po harac. Murat je dobio od mojih jedan zlatni zalcic koji je moj matori izronio taj dan, bio je to trenutak gde se rezerva, moj cale, pokazao kao kvisko za porodicni budzet. Od ostatka druzine uzurpirane su neke sitnce. Izmedju ostalog i 5 sendvica. Cale ga od tada moli da ne pregovara, ako dodju u slicnu situaciju, jer ce ostati gladni. Stomak ili glava? Ako racunamo caletovu kilazu, stomacina. Lupanje kola i teske povrede, kraci zatvor zbog neplacenih dugova i poreza, pad sa moje terase dok su on i moj cale varlili sanduke za cvece po kevinim instrukcijama, razvod i crvenilo na obrazima od samara posle noci kada je teta Dusanka “upala’ u svoju spavacu sobu, ranije vrativsi se sa propalog kongresa bastovana, i u njoj zatekla Ticu i neku plavusu iz Ateksa, velike boginja u 45 godini su samo tren Ticine posebosti. Celokupan dozivlja ovog coveka dobija se kada posle pada sa terase ustane i odseta do doma zdravlja, tamo zamoli sestru da mu bandazira nogu, usije glavu, uzme joj telefon i njome se srecno ozeni kroz 5 meseci. Sada ima trecu zenu. Kineskinja. Videli smo slike. Simpaticna zena. Moja keva mu je skoro, u jednom od njihovih dugotrajnih telefonskih razgovora, rekla da se skrasi i da je vreme da odraste. Nekoliko dana posle tog razgovora su nam stigle na mail slike sa njihovog vencanja u nekoj preriji. On mrtav pijan sa ofucanim kaubojskim sesirom na glavi a ona u nekoj pocepanoj crvenoj haljini. Onako zagrljeni izgledali su veoma srecno. Posle smo u mailu procitali da je te veceri konacno probao LSD i da je sranje. Tica je sada na medenom mesecu sa Snezanom. Tako zove svoju kineskinju jer ne moze da joj zapamti ime. Jedino je cudno sto su na slikama, koje nam redovno salje iz Dominikane, oko njega zene tamnije puti. Danas je Ticin 60 rodjendan. Sestu deceniju ZIVI sa 5 sedih, moja keva mu ih redovno prebroji kada dodje, sa planovima zakletog dvadesetogodisnjaka, sa socivima u boji, sa tetovazom Brus Lija na ledjima. Srecan rodjendan dr. Petre Pane Maleticu! Posveceno dr. Maleticu. Mom najboljem prijatelju.