Krenuli smo za Novi Sad, Rade i ja, negde oko 5 u subotu. Kapetan Shomi i prvi clan posade Tanja, porinuce svoj brod 1 februara u Novom Sadu i izvuci ga na obalu za par sati ali ovog puta u jednoj od najvecih luka na svetu, Roterdamu. (http://en.wikipedia.org/wiki/Rotterdam). “treba nam bukvar. Imate li bukvar?”, pitao sam prodavacicu u knjizari u Merkatoru. “bukavar?! Ne, ali imamo nesto slicno.”, pokazivala je na azbukovnik znacano manjeg formata nego onaj stari Bukvar iz prvog osnovne. “treba vam za poklon?”, pitala je. “da, kind of.”, rekli smo u glas smeskajuci se. “pa, koliko je dete kojem kupujete bukvar?”, bas se zainteresovala. “nije dete, mislim bio je nekada dete a i imace jednom dete, valjda.”, nadovezivali smo se rec po rec jedan na drugoga. “dete nije rodjeno. Pa ne valja, nije dobro kupovati bukvar nerodjenom detetu!”, rekla je ova mlada devojka i falilo je samo jos da baci so preko ramena, tri puta pljune protiv uroka i vrati se tri koraka unatrag. Otisli smo iz knjizare pucajuci od smeha ne trudeci se da joj objasnimo kako covek ide u tudje pa nam je ideja bila da ne zaboravi odakle je. Mada je Rade sve vreme provlacio pricu o nekoj deci i njihovom pravilnom razvoju uz Srpski Bukvar. Mos’ misliti! Na kraju smo, u drugoj knjizari, kupili nesto sto podseca na bukvar, manjeg formata i slikovnicastije. Nije lose, simpaticno. Pod pocetnim slovima nasih imena, napisali smo svako svoju posvetu. Ja sam napisao “Srbijo najlepsa bajko Srbijo, oce i majko, bog nek’ ti pruzi spas jer mi te volimo a tebe zabole kurac za nas. SRECNO!”, a Rade je napisao nesto kao, ovom azbukom napisite najlepsu i najsrecniju “nesto”. U liftu, dok smo se penjali u stan, Shomijeva zena je citala posvete. Na Radetovu je rekla “njaaaa, bas, bas lepo. Hvala” a onda je procitala moju i rekla “zabole kurac za nas, ha ha”. Moja posveta joj se nije svidela, ocigledno. Rade to ume. Da proceni trenutak i to. Ja sam izgleda slab u tome. Shomiju ce se svideti, sigurno. E sad, zurka kao zurka. “...s kisobranom dj vrti neki bukem drum. grmi, pljusti, seva vec sam istripovao dan. Od glavu su pocele da me cvokaju ledenice. Ja sam djusko, srko, sipo punc iz lubenice gde plivale su alkoholom natopljene vockice. Kamerman je snimao kako sljakaju nas vockice...” (www.myspace.com/ajzak). Generalo pijanstvo, polubahanalno ponasanje, “nova” muzika i stare navike. Svoje ispade sam drzao dugoko u dzepovima i nisam im dao da ispadnu. Lazem! Kako samo lazem! Poceo sam sa posvetom, nastavio sa svojim “posebim potrebama”, cackao oko muzike, cimao Shomija da donese jos hrane, neumereno mesao tekucine, visio kao jelkica kroz otvoren prozor Radetovih kola dok je ovaj “motao” po NS-u. “brate, nece!”, izbezumljen sam pokazivao Radetu flasu Kristala.(http://hr.wikipedia.org/wiki/Šampanjac) “sta nece?”, pitao je ovaj “repetirajuci” ruke. “nece da se vrati unutra!”, vec pomiren sa cinjenicom da sam se sjeb’o. Shomi mi je dao flasu Kristala i rekao : “otvori ovo i nemoj da nesto sjebes!”. Sjebao sam! Nije bilo onog “shhhhhhh”, nije bilo nicije paznje usmerene na flasu sampanja, nije bilo “pu!”, nije bilo pene i ubedjivanja ko ce da riba pod. Nije bilo nicega! Pokusavao sam da vratim zapusac nazad ali nije islo. Prisao sam Shomiju sa otvorenim sampanjcem. Stajao je u sredini sobe. “brate, sjeb’o sam!”. Stala je muzika i svi su me pogledali. Ma, svi su me gledali a znao sam da su na meni ciste stvari, da nisam musav i da nisam ni upola pijan kao oni. Da bih izvukao stvar, poceo sam da muckam Kristal i prvo sto mije palo na pamet je bilo da isprskam zid. zasto????????????????? ne znam! “ovaj, nemoj brate”, rekao je Shomi, “ne bi ti to bilo pametno”. Bilo je kasno. Culo se “shhhhhhhhhhh”, svi su se sklanjali od mlaza, nismo se svadjali ko ce da riba, ja sam ribao. kAda smo odlazili, na Radetovo “zdravo svima” svi su odgovorili sa “zdravo”. Na moje “e, ja se izvinjavam stvarno”, dobio sam oo+ pogleda ispod oka. Zaspao sam viseci kroz prozor, cim sam seo u kola. Rade me je, negde izmedju Novog Sada i Sremskih Karlovaca, uvukao u kola i zatvorio prozor jer mu je bilo hladno. Probudio me je kad smo stigli. Ja sam ga pitao,”sta radimo u NS-u, jos uvek? kad cemo gajbi?” a on mi je pozeleo laku noc.