burazer drzi prodavnicu racunara. mala, u crveno ofarbana prostorija obasjana sa svih strana sitnim sijalicama. Iznad ulaznih vrata, dva velika, polu-reflektora koja osvetljavaju ulaz ali I pola ulice. Nkada mi nije bilo jasno zasto ima toliko svetla. Jedno vreme mi je objasnjavao da je u pitanju nacin da odbijes svakoga ko razmislja o tome da digne nesto iz prodvnice. Posle je nocu poceo da gasi Marakana-reflektore a onda je osigurao sve artikle u radnji. Tako da reflektore palimo samo kad se igraju vaznije utakmice. "Artikle", pazi sto sam nabacio trgovacko-fiskalni recnik. Ta fiskalna kasa, u zemlju Srbiju, unela je totalnu pometnju. Dok su neki monopolisali prodajom fiskalnih kasa I tako namlatili velike pare, drugi su se mucili kako da savladaju rad na njima. Da, bilo je jako zajebano obuciti bivse kasirke i prodavce shtofofa u Ateksu. Sad, svi umeju to da urade. Prevuces zrak, cuje se pip i eto iznosa u kasi. Total i bog da te vidi. Da bih zaradio pare, poceo sam da radim utorkom i cetvrtkom u ovom malom lokalu. Fiskalnu kasu brzo savladas. Prosta je, napravljena za idiote. Oooo, da i za mene. Nije ti svejedno u pocetku da se izboris sa musterijama. Svako te nesto pita svojim jezikom. Jel imas kuler-procesor-maticnu plocu sa ram memorijom koja radi na 512 ili 1 giga?? kao, A? what a fuck. To ne postoji. Naravno, to sad znam ali tada nisam znao. O, kako sam se samo borio. A onda ti dodje neki prekaljeni vuk racunarstva i tehnologije. Postavi ti pitanje a ti beknes. Ja ne beknem nego ih uputim na burazera. Sve to poprilicno neodredjeno - Kad ce on biti tu? - poslepodne, oko 6 recimo. Burazer nikada, ali nikada ne bude tu kad mi je sranje. Par puta je dosao par minuta po postavljenom pitanju pa odgovori u dve recenice koje se svedu na : - aj nemoj da seres sta ti znas o kompovima. Ovi se povuku, kupe ono sto ima on ponudi i odu nasmejani iz firme. Firma, tako volimo da zovemo ovu malecku prodavnicu. Moj ortak Shcepa, radio je u firmi pre nekog vremena. Kada bi pisao svoj CV u koloni "prosli poslovi' napisao bi, kladim se, radio u FIRMI. Shchepa je vatreni navijac, I mog omiljenog kluba, Partizana. “Firma“ je bio naziv navijacke grupe iZ Novog Sada koja je podrzavala Vojvodinu. Sad su svi ujedinjeni pod ovim nazivom. Jako simpaticna je cinjenica da se jedna grupa, tada neujedinjenih Novosadjana, zvala “SLANINARI”. Opako. Kao, - s kim se bijemo danas? - sa Slaninarima, brate - bolje sa njima nego sa SHunkadzijama, oni su zajebaniji, kako da ti kazem Manje su masni. Shchepa se I dalje lozi na utakmice, baklje, navijanje, mrzi pedere, jevreje, trandze I pazi sad clan je LDP-a. Da, da Cedine stranke. Doduse, u poslednje vreme bavi se vracanjem kredita, svojim lap-topom, devojkom I slicnim ovozemaljskim stvarima pa Partizan pati. Obozavam tog coveka! Jedan od primernijih ljudi, ever. “Ti nam reci sta ti treba, mi ti javimo gde stize”-BS,BS. To je sistem na kom pociva ova mala crvena radnja. Pardon, firma. Ja sam taj koji stize, ovih dana. Mislim, ja dostavljam kompove u poslednje vreme. Takav je posao, ni ja ga ne volim. Hehe Ovo je najlepsi posao na svetu! Ponekada se osecam kao deda mraz. Nije preterivanje. Seti se kakav je bio tvoj izraz lica kada si konacno docekao svoj prvi komp. A?! Corax te ne bi skinuo. I tako, parkiram svoje sanke sa 1.9 dizel irvasa ispred kuce malog decaka, pozvonim, protrcim pored krvolocnih zveri koje se tripuju da sam postar I kazem: “ GETNET! Treba racunara da vam isporucim”. Obicno kada udjem u dvoriste neke isporuka-kuce, nikoga nema po 5-10 minuta. Ja se derem, zvonim, gledam krvolocne zveri pravo u oci, citao sam negde da tako uspostavljas autoritet nad njim, to sto kazu to nije tacno. Na kraju, neko izadje. Svi me ljubazno, moram priznati, ponude bar sokicem. Zanimljiv smo narod! Doduse, meni bi bilo skroz ok da mi ponude neki kes, ne bih ga odbio kao sto odbijam sokice. Visnja, jabuka, kruska-necuuuuuuu sok, hocu baksis ili bar shish-ono parce mesa na Novom Beogradu, mnogo je ukusno. Da, baksisa nema bas mnogo. Zanimljiv smo narod! Slike koje slede su moderna verzija sedenja oko vatre I jela iz iste serpe. Kao u dobra stara vremena, prvo komp omirisu stariji. Kad skontaju da nista ne kontaju, povuku se. Onda srednji navale sa pitanjima i cackanjem kompa. E, onda pocinje zezanje! Najmanji I najmladji u kuci, po pravilu, imaju najzanimljivija pitanja. - ciko, jel moze da se igra need for speed? - Moze. - A counter? - Moze - Al je komp do jaja! Klinci su super. Valjda ce nas izvuci jednog dana. Matorima je ipak glavna briga kako bese ide to placanje I te rate. Oni su dosadni I matori, matori. Jednom sam probao da iskuliram nekog klinca jer su me matorci izmorili pitanjima a bilo je vec poprilicno kasno I spavalo mi se. Povezem komp, instaliram dzojped, to je najvazniji deo kompa I krenem natrag u Firmu. Nesto, ocigledno, nije bilo ok. Komp mi je javljao “..will not work propertlly”. Ja, kao, to je to laku noc. A klinac me gleda a njegove oci kazu “je li cobane a not work ti ne smeta”. Sad mi smeta, mali covece I necu moci da spavam dok ti ne pocnes da igras usranu igricu i ne pogazis 300 pesaka svojim sajber kolima. Ostao sam do kasno to vece u njihovoj kuci.