Kada sam počeo da sviram mislim da nisam voleo, ustvari znam da nisam voleo. Morao sam posle časova u osnovnoj, kada svi odu kući, da ostanem u muzičkoj. A onda sam se uvek nadao da je moj profesor ostavio obaveštenje na vratima, da taj dan neće doći. Ali ipak, sve drugo što sam trenirao, skupljao, ostavljo po strani, a ovo sam nastavljao, pa ostavljao. Kao kad sve devojke varaš sa jednom istom, pa se onda zapitaš da li u stvari varaš sve te devojke, ili sa njima varaš samo tu jednu!? Ili možda samog sebe?

Sada mi je jasno da volim da sviram, ali je kasno taj put  da biram : ) Bacam rime, ne hvalim se time. : )

Kada se biralo kojim putem, ja sam izabrao onaj gde su ljudi rekli da će biti para. Nije problem, sviđa mi se i to (Elektronsko poslovanje, Internet, IT...) ali...

I jedno i drugo oduzimaju gomilu vremena, a ja sam samo čovek...

I tako sam ja rastrzan između sigurnosti diplome i večite ne sigurnosti smeškanja bine...