Ovaj post je inspirisan komentarom dragog posetioca Tanjee. Ona kaže sledeće : «Ja više slušam strani pop....nekako mi je bolji.....» Verovatno svi koji slušaju pop ( a svi ga slušaju, manje ili više ) dele isto mišljenje. I ja se slažem. Strani pop je bolji od našeg. A zašto?

Kada kažemo «strana» pop muzika, najčešće mislimo na onu iz engleskog govornog područja a to je oko 500 miliona ljudi (500.000.000), plus sve veća popularnost engleskog jezika sa sobom širi i popularnost muzike na tom jeziku u zemljama u kojima se engleski inače ne govori, ali dobro, njih nećemo računati. A  naša pop muzika se sluša na teritoriji ex YU i naravno u dijaspori, a sve to čini manje od 50 miliona ljudi (50.000.000). Verovatno svi već znaju na šta ciljam. Naši izvođači imaju mnogo manje potencijalnih «mušterija» koje bi slušale a možda i odlučile da kupe cd, a da to nije iz kutije kod komše Gaje preko puta pekare....

I tako dok Gaja valja sveže narezanu diskografiju Tošeta Proeskog, neki od naših drugara sa MTV-a izda jedan singl koji kupi, u Prodavnici, npr 2 % ukupne populacije koja gleda mtv. Ako je taj singl koštao 5€ , prostom računicom je zaradio 10 MILIONA evrića sa kojima može da kupi 15 automobila, kuću sa  kupatilom u kojem može da se igra baseball, itd .... a da kusur ostavi po strani da, kad se umori od bleje, angažuje najbolje moguće muzičare, producente, studije, kamermane, režisere i šta ti ja znam...

Naši zemljaci imaju mnogo manje da ulože u svoj rad, a opet, često se desi da čujemo nešto dobro, baš dobro....kad pogledamo gore navedene brojke, to je ipak, priznaćete, veliki, veliki uspeh.

Još da dodam da ovim tekstom NE podržavam SVE domaće izvođače. Zbog cele te trke za parama pojavili su se i oni što ulaze u studio kako bi napravili «projekat» sa «15 novih pesama, 15 novih hitova» .... ali o njima neki drugi put.