13/11/2007
Забавна музика у Србији постојала је вероватно и пре другог светског рата, али о томе нема за сада тачних података. Рецимо, познато је да је двадесетих година у Београду гостовала чувена Џозефина Бекер, па се може закључити (на шта упућује и изјава глумице Огњенке Хет дате у емисији Код Два Бела Голуба Радио Београда 1, 1986) да је у то време у Србији већ било и грамофонских плоча са овом врстом музике. На простору бивше Југославије, забавна музика била је много заступљенија у Хрватској, где се јавља један од првих кантаутора Влахо Паљетак, а затим и певачи као што су Андрија Конц и Иво Робић. У Србији у то време популарније су романсе, хавајске и староградске песме, које су изводили између осталих Едо Љубић, Фулгенције Вуцемиловић, Мијат Мијатовић, Софка Николић, Бора Јањић Шапчанин, Милан Тимотић и многи други сада потпуно заборављени извођачи. Међу првим нама познатим певачима забавне музике, био је Војин Поповић, који се појављује још за време рата са песмом Не брини мајчице мила. Један од првих композитора забавне музике био је Дарко Краљић, са композицијама Зашто си поспан Чо, Чамац на тиси, итд.
Izvor - Wikipedia
Objavio: pedja u 22:38
kategorija:
obavesti prijatelja|
Komentara: (5) da bilo je zabavne muzike podaci o tome su nepotpuni jer se takva vrsta muzike slušala u krugovima tadašnje aristokratije
"Са доласком комунистичке власти, забавна музика бива прогањана, као остатак буржоаске културе. Ипак, забавна музика преживљава на маргинама, често извођена и од џез музичара. Постоје ретки сачувани снимци, углавном на плочама од 78 окретаја издање београдског Југодиска и загребачког Југотона. Прекид тесних веза са Совјетским Савезом и отварање ка западу значи и побољшање положаја забавне музике. Педесетих година јављају се певачи као што су Зорана Лола Новаковић, Душан Јакшић Нада Кнеџевић, а затим и веома популарни Ђорђе Марјановић. У исто доба, наступа и веома квалитетан вокални квартер Предрага Ивановића као и Предраг Гојковић Цуне, певач веома широког репертоара, касније познатији као интерпретатор мексиканских и народних песама. Шездесетих година, у групу популарних певача улазе и Миодраг Мики Јевремовић, Љиљана Петровић, Радмила Караклајић, Тихомир Петровић, Крста Петровић, Зафир Хаџиманов, Лео Мартин и многи други. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, забавна музика постепено узмиче прво пред рок музиком а затим све више пред фолком, том исквареном варијантом традиционалне музике. Деведесете године, године свеопште кризе и пропасти друштвене супстанце Српског друштва, нису поштедиле ни забавну музику која је потпуно маргинализована и сатерана у узак круг обожавалаца из осиромашене средње класе.
За домаћу забавну музику веома су значајни различити фестивали. Већина фестивала одигравала се ван Србије, у градовима као што су Опатија (званични радијски фестивал, касније служио за избор домаћег такмичара за Песму Евровизије), Загреб, Сплит, Сарајево (Ваш шлагер сезоне). У Србији (Београду) одржавани су фестивали Београдско пролеће и касније осамдесетих година 20. века МЕСАМ (Међународни Сајам Музике). Од 1967 до 1972 одржава се и велики југословенски фестивал Песма лета, у коме је караван певача обилазио, са истим репертоаром, југословенске градове, а победник фестивала одређиван је гласовима публике. Прва три победника овог фестивала били су Лола Новаковић, Ђорђе Марјановић и Радмила Караклајић".
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0
Ja vise slusam strani pop....nekako mi je bolji.....
Vidiš, sad si me inspirisala da napisem post.
Hvala.
Pozivam vas na blog
http://jugozvuk.blogspot.com gde imate dosta arhivski stare muzike za skidanje.
