Najradje bih sada malo pametovala...al' nije mi dan za pametovanje. Kad malo bolje razmislim - nije mi dan ni za šta sem za spavanje koje bi možda, sAmo možda moglo da ukloni narastajuću glavobolju što mi se uvukla pod podočnjake.

Ne volim da ... nema veze...

A sedim u glupoj kancelariji, i dobro znam da ću ovaj glavoboljni dan vrlo brzo da odšljakam u one sate što normalni ljudi zovu slobodnim... ali ne danas... ne dok ne prestane.

Rodjendanska žurka u njihovoj kancelariji... ne volim rodjendane (svi znamo ko nam pišeeeeeeeeeeeee....odnosno svi znamo zašto...) uopšte ih ne volim...i sve se nadam da će nekog da mimoidje moj baksuzluk... ali odem, ne ide da iskuliram slavljenicu.

I sve je tu. Šampanjac, čokoladna torta, grickalice... i on je tu.

A  ja zurim u čašu kao da nikada u životu nisam pila ništa sem vode... pa onda malo u grickalice kao da sam preskočila barem tri obroka...pa u čokoladnu tortu, kao da me zanima kako je ukrašena...pa u cipele, pa u zavese...

I poče proslava...

I nadje se neko pametan da naglas pita: "So... how did the fireworks go!?!?!"

U prolazu, dok skoro istrčavam iz kancelarije, stežući mobilni koji bi trebalo da pomogne fingiranju hitnog poziva, hvataju me njegova dva oka pod blago namrštenim obrvama...

Jbg, nisam ja za to...

Sorry...