Moj doprinos za veceras...

     Covek se obraca Bogu:

     - Celog zivota nisam gresio, dopusti mi malo da uzivam pred smrt. Uvek sam zeleo da vidim Havaje, ali se mnogo bojim aviona, a na brodu mi nije dobro. Mozes li mi napraviti most do Havaja, pa da tamo odem automobilom?

     Bog mu odgovara:

     - To je stvarno vrlo komplikovana zelja. Problem je gde postaviti potporne stubove za tako dugacak most, pa benziske pumpe, mozda i neki motel da predahnes na takvom putu. Zaista, to sto zelis je tehnicki gotovo neizvodivo. Mogu li ti ispuniti neku drugu, manje zahtevnu zelju?

     - Dobro - kaze covek - zeleo bih da razumem zene...Zasto govore jedno, a misle drugo, zasto stalno placu, zasto imaju drugaciju logiku od muskaraca? Zasto se stalno prenemazu i zanovetaju, zasto pogresno tumace nase izjave? I zasto zavide jedna drugoj i ogovaraju se medjusobno? Eto, to zelim, da razumem zene!

     A Bog mu na to odgovara:

     - Hoces li onaj most sa dve ili cetiri trake?

Slatko sam se nasmejala...onako, bas od srca.

Moj izbor na Winamp-u za veceras:

Lenny Kravitz - I belong to you

Annie Lennox - Cold

Sade - Cherish the day

Frank Sinatra - My way

Barbara Streisand - Woman in love

Guns'n'Roses - Novembar rain

Anna Oxa - Donna con te

Elvis Presley - You were always on my mind

Toni Braxton - Unbreak my heart (moram samo malo da pocrnim da bi mi bela haljina onako dobro stajala)

Frank Sinatra - I've got you under my skin

Leonard Cohen - Hey, that's no way to say goodbye

Guns'n'Roses - Sweet child o' mine

Robbie Williams - She's the One

...i obavezno repeat do besvesti...

uuuu, al' sam ga izmesala....al' odlicno zvuci...

 - ne izgledam ovako...drugacije uzivam...

...komsije ce mozda poprimiti ovaj krik posle 473 preslusavanja

Danas sam merila sebi pritisak, onako po inerciji... NIsam neki hipohondar, mislim da nisam uopste, al' bio aparat ispred mene, pa rekoh, da proverim, ha, svoje zdravstveno stanje.

I kad se nisam slogirala...98 sa 83, puls 88, a sedala za stolom opusteno, bez fizickih aktivnosti pre toga.

Pomislih ili mamin aparat ne valja, ili mi je vreme da mrem.

I onda mi pade na pamet gde bih ja isla. Ne, ne mislim na raj i pakao, nego u ovom modernom vremenu, punom napretka (zavisi od ugla posmatranja), prevazidjena je pomisao da cu otici na neki oblak, eventualno zvezdu i odatle posmatrati ljude. Logicnije je da cu otici u virtuelni svet. I zamislila sam sebe sa druge strane monitora, i posmatram vas u svim vasim raspolozenjima, ljutnjama kad gubite u Cloveku, zadovoljstvima kad dobijete mail, iznenadjenjima kad vam na blogu ostavi poruku neko koga niste ocekivali (ako uopste tu ocekujete nekog?), nerviranjima kad procitate gluposti (svoje ne, svoje je uvek pametno...), opustanjima uz prijatnu muziku... I shvatih da je to mnogo dobro...Kao kad kroz prozor autobusa, u sumrak, kad se popale svetla u stanovima, kroz prozore i pomaknute zavese vidite ljude u svojim uobicajenim desavanjima.

Cuci voajer u meni.

Imam dve informacije.

Prva, tako reci, od zivotnog znacaja za mene.

JA SAM DOBILA PARICU, JA SAM DOBILA PARICU.

Vodila sam racun, kao sto sam i rekla, da  za Bozic ne preteram  sa poslom, onim fizicki ,duhovno sam se uzdizala, naravno. Kuvanje, pranje sudova, uobicajeno raslanjanje stvari...Nisam ni jednu masinu vesa oprala (uvek me je nerviralo kad kazu:"Oprala sam masinu vesa", kao da su same prale, a ne ispritiskale nekoliko dugmica). E, tako i ja, juce nisam oprala ama bas ni jednu. Bicemo strokavi ove godine?

Napravila sam lepinju za Bozicni rucak. Moram da priznam da sam to ove godine prvi put sama uradila. Shvatila sam da i nije neka mudrost. Samo...nije se digla. Je l' to znaci da cu u ovoj godini biti losa kuvarica, ili cu imati probleme druge vrste?

Druga informacija, trenutno od zivotnog znacaja za moje ukucane.

 Promenila sam disk. Stavila sam Zdravka Colica - Zavicaj.

"Zato i postoje ludila, da bi ih pamet sudila..."

"Trazis poentu na kraju drame...A poentu krije prvi cin..."

"Sve pjesme...sve arije...moj poklon su tek..."

Kao davni greh,

uvek mi se ista javljas.

Odzvanja ti smeh,

cipele u prozor stavljas.

I vecno sanjas,

svetom putujes bez putovanja

a Badnje vece dolazi.

Mogla si mi bas

i reci neke reci nagle.

Oci su mi, znas,

pune one iste magle.

Al' suprotnost susta,

sad u meni tuga koren pusta

a Badnje vece prolazi.

Ne, nije svako vece Badnje,

al' ovo danas, sasvim slucajno -

Badnje je.

Morala sam i ja da dam neki diprinos.

Nije moja pesma, to ustalom znate, al' je prikladna, ako zanemarimo pateticni ton u njoj.

U ovoj euforiji grljenja i ljubljenja koja je pocela jos od Svetog Nikole, a trajace, bogami, jos nekih dvadesetak dana, zakljucno sa skolskom slavom, neki ce da puknu pre toga, i da naprave zid od pleksiglasa, resih i ja malo da se ljubim. Palo mi je napramet da i ja stavim taj zid, od onog zelenog rebrastog, koji je bio kod babe u dvoristu, i predstavljao zastitu ispred "dedine sobe". Sa ugradjenim skenerom, i memorisanim zenicama nekih dragih ljudi, koji ce moci, odnosno, u kojima cu ja moci da uzivam. Euforija spoljnog sveta se reflektuje i na nas same, pa se moje misli totalno uzvitlaju, zaborave i konac i konopac, i alfu i omegu, i ostanu upetljane kao ove novogodisnje sijalice koje sam jedva raspetljala kad sam ih stavljala na jelku. Nasluti se samo sredina, koja me rastapa...i da...ljubicu se bez pleksiglasa - sav je rasprodat.

Ziveli.

*                                                    *                                 *                         *                                                  *               *         *                             *                                *                                  *                      *                          *                    *      *                       *                   *                             *                                *                        *                 *                *       **      *                        *                    *                            *               *                *                    *                  *          *     *                    *                        *                       *                      *                  *                 *                *                   *         *         *                     *                         *                     *                                             *                   *                    *          *                                            Prosla je ponoc...           *            *                  *                *        *                     * *                              *                      *                     *                         *                         *                      *                *        *                                          *                     *                      *                               *                            *              *         *                 *            *                      *                  *                     *                               *                             *           *        *                            *             *                                      *                             *                         *                              *       *                                 *                        *                                *                          *                          *                      *         *         *            *                                          *                             *                                      *                      *           *       *                   *                        *              ...srecan TI rodjendan...             *                        *                           *         *             *                   *                *                         *                           *                  *                           *                *        *                               *                                   *                         *                                            *                       *       *       *           *           *                        *                                   *                         *                    *                  *                  *       *                     *            *                         *                                *                           *                    *                *         *        *          *                                 *                          *                               *                        *                        *                *      *             *                    *               *                  *                         *                                *        *                

"Ona ima oči koje znaju moje tajne sve,

moje tuge sve i moje nemire...

...Ona ima usne i na njim ukus trešanja,

koje niko ne zna ljubit kao ja..."

Ja sam od onih izuzetno zahvalnih slušalaca (kako bi savremeni mr i dr rekli "slušača") muzike, doduše, moj dragi, mislim, da se ne bi složio sa tim...

Vezano je sve, ustvari, za jedan mali muzički uredjaj, moderan (ovo se hvalim), koji stoji tik uz šporet. On mi je osnovno sredstvo za kuvanje...Nisu mi jela onakva kakva Minja pravi (Minja sa ovog bloga), ali ko zna kakva bi tek bila da nema muzike. Komp je uključen čitav dan i u njemu ne znam sta sve nema od muzike (ono sto nemam dopuniće Hogs), ali ja sam navikla da mi se muzika dere baš na uvo dok spremam ručak, a ovi Genuis zvučnici to nikako ne mogu da odrade...Sve je to sasvim ok, dok ne pomenem kako izgleda to slušanje muzike. Ovako: nabavim neki cd koji mi se trenutno svidja, stavim u player, pustim i pritisnem repeat...do u beskonačnost...

Već dva meseca "Igra bez granica" Toše Proeski. Oni koji dolaze kod mene u kuću, čak i ako im se ne svidja, a pri tom su fini i ne komentarišu, brzo im udje u uvo...što samo potvrdjuje pravilo da moraš da budeš dosadan da bi nešto postigao...

A trešnje volim...baš baš...i od svog voća su najsavršenije, oble, simetrične, čvrste, puknu i sladak sok počinje da se razliva po ustima...

Nadam se da mi Raban neće sad zameriti što ću neke pesnike malo cepkati.

"Lutam još, vitak, sa srebrnim lukom,

rascvetale trešnje, iz zaseda mamim..."

"Rekao sam ti cvet jedan lak

ispuniće tvoje misli..." - sigurno misli na trešnjin cvet

"Po jedna ljubav, jutro, u tudjini,

dušu nam uvija, sve tešnje,

beskrajnim mirom plavih mora,

iz kojih crvene zrna korala,

kao, iz zavičaja, trešnje..."

 Hogare, ovog nema na Arki.

Ne citiram, parafraziram gospodina Branislava Nusica.

Dusa se po rodjenju podelila na tri dela i svaki je krenuo u svet. Jedan brizan i namrgodjen, drugi uplakan, a treci sa osmehom.

Posle sest decenija, tri putnika su se sastala, sabrala se u istoj dusi i sveli racune o onome sto su videli u svetu.

Brizan je izmorio mozak i izlomio dusu brinuci ljudske brige, ali, nazalost, nije mogao da spozna zivot jer od brige nije stigao da podigne glavu.

Uplakani je iscedio zenice placuci, istocio dusu jecajuci nad ljudskim bolovima, i od silnih suza zivot nije mogao ni da vidi.

Treci je razglavio vilicu smejuci se, jer ima toliko smesnog medju ljudima i u zivotu ljudi. Upoznavao je zivot i upoznavao ljude i sve se sladje smejao. Sa osmehom na licu on je jedini video zivot.

Sad bih ja mogla da pametujem o ovome, al' bilo bi suvisno. Sto ne znaci da necu, malo kasnije da dodam neku svoju pametnu misao. Cisto da naredne generacije mogu i mene da parafraziraju, a i da citiraju.

Uzdravlje.

Cisto da vidim kako ovo ovde izgleda.

A izgleda...vrlo jednostavno. Ovo je, ustvari, pohvala. Jer tamo negde je postalo mnogo komplikovano.

Nekako nisam sklona promenama. Doduse, jednom sam bila za Promene...

Sad sam u godinama kad vise volEm mirnu vodu. Naidje poneki talas, al' je uglavnom bonaca.

Ljubac