Blagostanje Lagaša nije dugo trajalo. Jedan od namesnika susednog Ura se osamostalio, utemeljio dinastiju Ura i osnovao novu državu u kojoj su se stopile Sumer i Akad. No nastavio je da neguje tradiciju kulture, umetnosti, graditeljstva i utro je put stvaranju "pravne drzave". Pravilo "uspostaviti pravièan red u zemlji" tada zaèet, smatra se za poèetak tradicije pravnih propisa i donošenja zakona. Sledila je borba za vlast, dinastije su nastajale i smenjivale se i tako je bil osve do kralja Hamurabija koji je celu tu teritoriju podvrgao pod svoju vlast i proglasio se kraljem Vavilona. Vavilon se prostiraona 120 000 km2, a dobio je ime po gradu Vavilonu (Babilonu kako su ga Grci nazvali po imenu Babili, "Božja vrata") koji je u to vreme bio središte politièkih, verskih i duhovnih zbivanja tog vremena, raskrsnica trgovaèkih puteva i centar jedne od najplodnijih žitarica tog doba. Pivo je bilo i ostalo sastavni deo života. Pilo se da bi se ugasila žeð, ali kao i hrana. Radnici u polju i na kanalima dobijali su po pet litara dnevno, a žene koje su obavljale teške fizièke poslove dve do tri litre.

Kralj Hamurabi je jedna od najzanimljivilih liènosti Drevnog istoka. Ostao je zapamæen po pravednosti, procvatu nauke(pre svega astronomije) i uredjenju državne uprave. Za  sobom je ostavio zakonik (Codex Hammurabi) koji je oko 300 èlanova obuhvatao sve što je bilo od važnosti za javno i privatno pravo. Izmeðu ostalog i propise vezane za spravljanje i promet piva. To nije ni malo sluèajno, buduæi da se u to vreme u Vavilonu znalo za više od 16 razlièitih tipova piva, ili bolje reæi proizvoda tipa piva. Zakonik je regulisao i kolièinu ekstrakta piva i njegovu cenu, ali i kazne ako se onaj ko ga proizvodi i toèi o njega ogluši. Tako stoji: "PIVO NE SME SADRŽATI PREVIŠE VODE I NE SME SE PRODAVATI PO PREVISOKOJ CENI".

Zakonik je predviðao: " AKO ONAJ KO TOÈI PIVO  NE TRAŽI ZA NJEGA ŽITO, NEGO NOVAC, VARA NA MERI, ILI TOÈI LOŠE PIÆE, TREBA BITI KAŽNJEN, BAÈEN U VODU I UDAVLJEN".

Upravo tako:" pivo se nije smelo prodavati!". Nije se smelo menjati za novac, veæ samo za nešto isto tako dragoceno:žito. Zakon i kazna smræu danas zvuèi prilièno radikalno, mada treba znati još nešto. Imao je i svoju lepšu stranu. Predviðao je da se pivo i besplatno deli: radnicima 2 lit, slugama 3 lit, a visokim službenicima državne administracije i sveštenicima 5 lit.

preuzeto iz knjige "Šta se krije ispod bele pene?" Dr. Ida Leskošek-Èukaloviæ