Opasna želja
Poslednjih meseci, a možda i godina, čitala sam isključivo savremenu literaturu. Trilere, ljubavne, sf ili horor romane u kojima se radnja dešava u ovom veku. Jednostavno, više su mi se sviđali junaci koji imaju mobilne telefone, koriste računare, putuju avionima... Šta da kažem – volim tehnologiju i sve što ona nudi.
Ali pre par dana sam nešto bila u frci, žurila sam, te nisam imala dovoljno vremena za biblioteku. Obično u njoj zaglavim duže od pola sata, birajući sebi nešto za čitanje, da mi se ne dogodi da stignem kući sa ''pogrešnom'' knjigom. No, tad sam žurila i dograbila sam prvo što mi je palo pod ruku sa nekim iole zanimljivim naslovom i odgovarajućim izdavačem. (Btw, izdavač mi je takođe jedan od pokazatelja kakva je knjiga, mada često ume da zavede).
I tako ja stignem kući, kad u ruci mi «Opasna želja» Amande Kvik. Na koricama piše:»Tražila je plemenitog viteza, a dobila čoveka kojeg su zvali Pakleni gonič...». Ups. Nema ovde mobilnih telefona i 'besnih' automobila. Ovde može da bude samo mačeva, oklopa i 'besnih' konja. No – šta je – tu je – počnem da je čitam...
I knjiga je odlična. Ne mogu raći fantastična, jer ipak nije to moj žanr, ali ipak veoma, veoma dobra. Uživala sam, za promenu, čitajući o plemenitim i hrabrim vitezovima; o časnim, nevinim gospama; o plemenitim muškarcima koji svojim životom (i mačem) brane ugled svoje dame; o pismima koja nedeljama putuju na svoje odredište; o ženama koje godinama čekaju da se njihov dragi vrati iz rata; o ljudima koji odu u smrt, jer se voljena udala za drugog... i sve tako nešto... Smejala sam se i plakala čitajući...
Ali pre par dana sam nešto bila u frci, žurila sam, te nisam imala dovoljno vremena za biblioteku. Obično u njoj zaglavim duže od pola sata, birajući sebi nešto za čitanje, da mi se ne dogodi da stignem kući sa ''pogrešnom'' knjigom. No, tad sam žurila i dograbila sam prvo što mi je palo pod ruku sa nekim iole zanimljivim naslovom i odgovarajućim izdavačem. (Btw, izdavač mi je takođe jedan od pokazatelja kakva je knjiga, mada često ume da zavede).
I tako ja stignem kući, kad u ruci mi «Opasna želja» Amande Kvik. Na koricama piše:»Tražila je plemenitog viteza, a dobila čoveka kojeg su zvali Pakleni gonič...». Ups. Nema ovde mobilnih telefona i 'besnih' automobila. Ovde može da bude samo mačeva, oklopa i 'besnih' konja. No – šta je – tu je – počnem da je čitam...
I knjiga je odlična. Ne mogu raći fantastična, jer ipak nije to moj žanr, ali ipak veoma, veoma dobra. Uživala sam, za promenu, čitajući o plemenitim i hrabrim vitezovima; o časnim, nevinim gospama; o plemenitim muškarcima koji svojim životom (i mačem) brane ugled svoje dame; o pismima koja nedeljama putuju na svoje odredište; o ženama koje godinama čekaju da se njihov dragi vrati iz rata; o ljudima koji odu u smrt, jer se voljena udala za drugog... i sve tako nešto... Smejala sam se i plakala čitajući...
''«Malo je verovatno da je gospa još uvek devica» rekao je Terston. «Ali kako stvari stoje, ja sam siguran da ćeš moći da pređeš preko toga.»
Geret je ravnodušno pogledao svog oca. Na vest da se njegova buduća nevesta obeščastila sa drugim čovekom nije otvoreno reagovao, samo je prstima stegao pehar sa vinom.
«Kažete da je naslednica? Ona upravlja imanjem?»
«Da.»
«U tom slučaju biće dobra žena.»''
''«Samo još jedna stvar, pre nego što odete.» rekao je mirno Geret.
«Da?» zastao je Nikolas. «Kakva stvar?»
«Reč je o Klerinoj poseti vašem zamku pre mesec dana.»
«A šta s tim?»
«Dobro su mi poznate prave okolnosti njenog boravka tamo. Znam da ste je držali protiv njene volje.»
«To je bila samo prijateljska poseta.»
«Što se mene tiče, to je bila otmica. I bez sumnje moraćemo da svedemo račune.»
«Pobogu, čoveče! Ne mislite valjda reći da nameravate da me izazovete na dvoboj zbog te posete?»
«Ne danas, ali doći će vreme kada ćemo vi i ja razrešiti tu stvar. Ne možete očekivati da ću poverovati da ste oteli Kler, držali je četiri dana i niste je ni takli.»
«Još uvek ne znate mnogo o Kler, Gerete!» nasmejao se Nikolas.
Pobegla je od Nikolasa te noći pošto ga je podsticala da pije do besvesti. Onda je pojurila uz stepenice u sobu i zaključala se unutra. Provela je tamo naredna tri dana ne obazirući se na Nikolasov bes, njegove pretnje i lupanje na vrata. Uspela je da se izbavi jednog popodneva kada je Nikolas, frustiriran što nije uspeo da ubedi Kler da se uda za njega, otišao u lov.
Palo joj je na pamet da bi teško pobegla da je njen otmičar bio Pakleni gonič. Geret je tog jutra izgledao krupniji no pre. Strahovita snaga koja je iz njega izbiljala bila je praćena inteligencijom i odlučnošću. Imao je na sebi sivi plašt preko tunike koja beše crna kao ugalj. Iako tog jutra nije imao oklop, njegov mač, 'Prozor pakla' mu je visio o boku, u koricama. U kristalnoj dršci mača ogledale su se njegove oči...»
Geret je ravnodušno pogledao svog oca. Na vest da se njegova buduća nevesta obeščastila sa drugim čovekom nije otvoreno reagovao, samo je prstima stegao pehar sa vinom.
«Kažete da je naslednica? Ona upravlja imanjem?»
«Da.»
«U tom slučaju biće dobra žena.»''
''«Samo još jedna stvar, pre nego što odete.» rekao je mirno Geret.
«Da?» zastao je Nikolas. «Kakva stvar?»
«Reč je o Klerinoj poseti vašem zamku pre mesec dana.»
«A šta s tim?»
«Dobro su mi poznate prave okolnosti njenog boravka tamo. Znam da ste je držali protiv njene volje.»
«To je bila samo prijateljska poseta.»
«Što se mene tiče, to je bila otmica. I bez sumnje moraćemo da svedemo račune.»
«Pobogu, čoveče! Ne mislite valjda reći da nameravate da me izazovete na dvoboj zbog te posete?»
«Ne danas, ali doći će vreme kada ćemo vi i ja razrešiti tu stvar. Ne možete očekivati da ću poverovati da ste oteli Kler, držali je četiri dana i niste je ni takli.»
«Još uvek ne znate mnogo o Kler, Gerete!» nasmejao se Nikolas.
Pobegla je od Nikolasa te noći pošto ga je podsticala da pije do besvesti. Onda je pojurila uz stepenice u sobu i zaključala se unutra. Provela je tamo naredna tri dana ne obazirući se na Nikolasov bes, njegove pretnje i lupanje na vrata. Uspela je da se izbavi jednog popodneva kada je Nikolas, frustiriran što nije uspeo da ubedi Kler da se uda za njega, otišao u lov.
Palo joj je na pamet da bi teško pobegla da je njen otmičar bio Pakleni gonič. Geret je tog jutra izgledao krupniji no pre. Strahovita snaga koja je iz njega izbiljala bila je praćena inteligencijom i odlučnošću. Imao je na sebi sivi plašt preko tunike koja beše crna kao ugalj. Iako tog jutra nije imao oklop, njegov mač, 'Prozor pakla' mu je visio o boku, u koricama. U kristalnoj dršci mača ogledale su se njegove oči...»
Kao promena – dobra knjiga.
Klik za utisak
Utisci:
nemam sad vreman da chitam, a znam da dobro pishesh ali imam toliko da te pozdravim i ostavim osmeh :o))
Pa hvala u svakom slučaju... ali obavezno pročitaj kasnije, baš sam svašta dobro večeras pisala 