Jeza. U mojoj dusi stanuje neki djavo
i skrece me na pogresnu stranu.
ne da pravo,
a ja bih da se smirim.
Tesko mi je ovako...
Pakao vlada. I sve se pitam
sto bas meni, krivica gde je.
Odgovora nema, a djavo me tera - skreni.
Skrecem. Ludim polako.
I dokle tako? Do kraja?
A kraj - gde je? Djavo se smeska,
duso, nema raja,
u pravim si rukama.
Jeza, hladno je. Molim ruku,
neciju, toplu, dragu.
Moja u vazduhu.
Bože, ne daj da me odvuku...
Tu su, svuda, u meni, okolo, sve ih je vise,
obavijaju, kao topli ogrtac noci...