dnevnički zapis?
Volim dane kad otresem prašinu s kaputa i kažem: Živote evo me. Ne izgleda li tad kao da pluća poprime neviđen kapacitet? Jer odjednom imaš osjećaj da možeš udahnuti dovoljno zraka za ne znam koliko godina provedenih u hibernaciji.
Sezona je gotova. Drugim riječima rečeno, pritisak na poslu popustio. Ostavila sam dušu u tom uredu ovog ljeta, ali iskreno, isplatilo se, jer kada se okrenem iza sebe vidim da sam nešto napravila. I to više nego uspješno.
I bliži se godišnji odmor, više nego zaslužen. Da ga provedem s ljudima koje volim i koji me paze. Ništa mi sad više ne treba. Ostavljam prijelomna razdoblja za leđima (nekako mi se čini da za svako razdoblje to kažem J).
Ova godina će proći sa velikom poukom. I ako ništa samo zbog toga se isplatila. Makar do onog sata u ponoć ima još vremena, bitno mi je samo što znam s kim ću ga dočekat. Greške sam utvrdila, i zapečatila, za ne ponovilo se. I dobro sam, jebeno dobro. Još nešto sitno dana pa ću bit savršeno.
Smijem se blesavosti trenutka koji čovjeka obuzme pa ga drži puno duže no što taj trenutak zaslužuje. Sve dok se trenutak ne pretvori u agoniju. Ima zatvora u koji se sami zatvorimo jer se na njih naviknemo, i mislimo da znajući u čemu se nalazimo, možemo puno lakše se boriti protiv stranog. Zabluda. Fino iznijansirana urota protiv sveg onog što znamo da u nama valja. Dopusti si čovjek kojekakve nerazboritosti i sve to valjda ide negdje u rok službe.
Borim se danas s ovim zapisom, inače tekst piše sam sebe, danas ga ja nekako krotim, jer ne znam ni sama da li sam spremna još pustit da sve izađe. Ili jednostavno možda za to nemam potrebe. Obično pišem o stvarima koje su mi nejasne... kada se same poredaju u rečenice, mi se razbistre. A danas, danas mi je nekako sve jasno. Danas mi je nekako sve dorečeno. Ona grbava kružnica šestara koji je bio preduboko zaboden u dlan, i koji kada bi ga išao upotrijebiti je samo još više trgao meso, je danas savršena. I spojila je sve crte dlana u jednu priču koja ne treba biti ispričana, dovoljno je što je ostvarljiva, dovoljno je što je stvarna.