N j a n j a v a

Thursday, December 20, 2007

Pismo

TEBI KOJI NIKAD NEĆEŠ ZNATI

Nikada moja tugo nećeš znati kako mi je, nećeš saznati da su mi suze za tobom postale svakodnevnice. Polako i teško se navikavam na bol koji je odkad sam tebe upoznala, postao svakodnevan u mome životu, u kojem više nema ni trunke sreće. Jedini smisao pronalazim u svojoj porodici koja je uvek uz mene kad ih trebam.., ali ni njoj ne mogu objasniti zašto sam toliko tužna i povučena u sebe.. Najlepše i najbolje se osećam u kući, tad bar ne srećem ljude i ne moram da pred njima glumim tu sreću od koje nema ni traga a ni glasa. Taj osmeh koji tebi pokazujem, a kao i mnogima...je samo laž i gluma. Ne želim da bilo ko sazna kako i koliko mnogo patim zbog tebe. Lakše mi je malo jer smo daleko, pa ti ne vidiš kako "propadam" zbog tebe! Tražila sam od tebe tako malo, samo da me zavoliš, pružila ti svu svoju ljubav a zauzvrat dobila podsmeh tebe i tvojih drugova! Svima govorim da sam te zaboravila, da sam srećna i bez tebe...to radim da im ne moram stalno odgovarati na pitanje "Kako ljubav?" “Šta ima sa Nenadom?" "Da li ga još voliš?" Tim njihovim pitanjima stalno se vraćam u prošlost, setim te se stalno.., pa zato izbegavam da me to pitaju i govorim im da sam se ponovo zaljubila... da sam tek sad uvidela da si ti bio samo jedan hir i prolazna faza u mome životu. Oni mi i poveruju i tako ja nastavljam da im pričam o toj "Novoj Osobi u mome životu", i da mi ta osoba život znači. Ali...oni ne znaju i neće nikad od mene saznati da ja tebe iako me toliko povređuješ nikad neću zaboraviti a ni prestati voleti. Stranice dnevnika moga života su prazne. Svi oni koji su mi potrebni (ovde mislim posebice na Tebe), nalaze se u tuđim životima... a što je najgore i svi oni koji će doći već su nečije ispisane stranice. Stranice dnevnika moga života će zauvek ostati bele sa tačkom na kraju nečega čega nikad nije ni bilo....

20h35, Friday, December 21, 2007 Poslao III

maaa prevaziđi to stanje
to je pitanje tvoje misli i projekcije
ko ga šiša bwe kad ne zna šta propušta
ima ko će to da ceni
nema se vremena za gubljenje

:D