Upala sam u krizu zvanom moram-pod-hitno-da-nadjem-decka.Ponovo.Trajno,bole usne sto ne ljube=)Ne znam zbog cega se tako uzrujavam,ali jednostavno mi fali "ono nesto".Jer kada jednom to nesto zapocnes ne mozes vise bez toga.Nedostaje mi drzanje za rucice,ljubakanje,grljenje i sl. stvari,a to moze negativno da utice na mene kao sto je uticalo danas.Imam jednog swatkog druga iz odeljenja sa kojim sam se ceeeo dan muvala.Hvala Bogu da nastavnici nisu primetili.Naime na likovnom,decku sam potpuno odvukla paznju od crtanja.Primetila sam kako ima bas cisto lice.Dakle,ceo cas sam mu drzala ruku na kolenu,zatim na butini,a zatim iza stolice,odmah do guze:)Jadan decko dva puta je stavio ruku u temperu i zatim je uflekao dux kada je ruku stavio na naslon stoliceXD

"Covece ne mogu da se setim sta sam hteo da uradim".

A sto je jos gore,on je moj bivsi decko.I svi su govorili kako smo lep par i zasto se ne smuvamo.Rekla sam im da smo vec bili zajedno.Nije uspelo.Rakinuli smo posle manje od 24 casa.Iskreno,mnogo je bolje dok muvas nekoga.Kada se vec smuvate,to je ravna crta.Osvojila si ga.Tvoj je.A dok se muvate....Ma to su prljave igrice.I tvoj je i nije tvoj.

Nikom nije uspelo da od

sebe pobegne...