Sinoc sam morala da raskinem sa jednim deckom...Bili smo zajedno tri dana i to smo samo jedno vece bili napolju zajedno,a ostale dve veceri on je bio...Ne znam kod koga.Uglavnom,posto je godinu dana mladji nije mi odgovarala ta nasa veza pa sam je raskinula...Sasekla iz temelja...Posto sam mu bila prva devojka,to mu je palo izuzetno tesko.Izuzetno.Bilo mi ga je bas zao.Tada sam shvatila da smo iako smo svi drugaciji,ipak slicni po nekim stvarima.Kada nas neko ostavi,zao nam je,besni smo,ljuti.Ali svi to drugacije pokazuju.On je bio skenjan nekih pola sata i onda se pokupio i otisao kuci.Juce je i jednu moju drugaricu ostavio decko.Ona je vristala od besa i ljutnje.On je pak pokasao da smuva svaki organizam sa dve noge.Ja,kada me decko ostavi pravim se da mi nije nista.Posle nekog vremena (veoma kratkog,pogotovo ako mi decko nije nista znacio) pocne da mi bude sve jedno.

I zato je najbolje nemati decka,jer ako nekome nisi devojka,ne mozes mu biti ni bivsa devojka.Al ipak,tesko je nemati decka,jer svi oko tebi imaju,a pogotovo ako ti se neko jako svidja.