Nikada nisam bila nesto bliska sa svojom porodicom.Moja baba sa tatine strane imala je dva muza,pa tako moj deo porodice (nas troje-mama,tata i ja) nosimo drugacije prezime nego ostatak nase familije...To moja baba cesto naglasava kao "Evo dosli mi ..." pa kaze nase prezime.Moj tata od toga nacisto poludi...A njegova mama mu bas i nije omiljena osoba.

Nikada nisam bila od devojaka koje sve govore mami,koje joj se poveravaju.Mama i ja oduvek smo se svadjale,pa od kad znam za sebe.Iako su se nasi odnosi primirili,u poslednjih godinu dve,ponekad i sada buknemo jedna na drugu.

Imam neke drugarice koje sve pricaju mami.KOje imaju jednu drugaricu vise,u svojoj kuci.

Svojoj mami nisam rekla za prvog decka.Ni za svadje sa drugaricama.Ni kada mi je bilo tesko.Ni kada sam bila srecna i zasto sam bila srecna.

Poslednji izliv iskrenosti bio je prema tati,pre jedno mesec dana kada sam polozila za braon pojas.Bila sam tako tuzna jer nisam dala sve od sebe i trener je to video.A moj tata je video da sam bila tuzna.I tada sam mu rekla sta me muci,a on me je kao svaki roditelj uveravao u suprotno i govorio da sam bila odlicna.