Pre nesto vise od godinu dana,u klubu u kojem i danas treniramo upoznala sam jednu devojcicu.Tada je ona imala 12 godina,a ja isto kao i ona iako je godinu dana starija od mene,bilo joj je potrebno jos par meseci da bi se to dokazalo.Tada sam na kukovima veoma ponosno nosila narandzasti pojas,sanjajuci o zelenom i jos daljem plavom.Ona se taman upisala u klub realnog aikidoa.Nosila je obicnu teget trenerku i majicu kratkih rukava.Secam se naseg prvog kontakta.Dok sam jurila ulicama trceci na trening kako ne bih zakasnila,osecala sam se cudno.Kao da sam nesto predosecala.Uletevsi u svlacionicu krajickom oka ugledala sam nju-plava devojcica sa izrazenim podocnjacima.Nisam obratila paznju.Ionako je svakim danom kroz nas klub prolazila gomila dece.Neki su ostajali samo jedan trening,a neki su anstavili da se bore i da napreduju...Bas kao i ja.

"Ovo je Ivana" nemarno mi je kazala jedna drugarica.Samo sam je pogledala i pocela da se skidam i oblacim svoj kimono.

Zdruzili su nas sklekovi.Evo kako je to bilo...Zadesilo se da smo jedna pored druge radile vezbe zagrevanja.Kada su dosli na red sklekovi,trener je poceo da broji.Videla sam da se ona svojski trudila i pocrvenela u licu kako bi postigla nas tempo.

"Radi zenske sklekove,ti si zensko"rekla sam joj,iako sam dobro znala da su zenski sklekovi zabranjeni u nasem klubu.Osmehnula sam joj se i i sama pocela da ih radim.Vremenom smo pocele da se druzimo.Jedan dan smo se dogovorile da odemo zajedno do grada.Ne secam se sta smo radile,ali se secam da smo svratile do Mc Donald-a i pojele Happy Meal.

Igrom slucaja,tih dana treneri su razvrstavali decu u grupe po godinama.Ivanu su prebacili u mladju grupu.Nisam se osecala nesto posebno usamljeno,jer je tek dosla,a bila sam naviknuta na trud i rad.Posle nekog vremena shvatila sam da mi ne odgovara tempo koji su imali petnaestogodisnjaci i stariji od njih s` kim sam ja bila u grupi.Zamolila sam trenera da me prebace u mladju grupu i i sada tvrdim da to nisam uradila zbog nove drugarice.Od tada Ivana i ja smo cesto isle u grad i zajedno radile tehnike.

Ovog leta nase prijateljstvo je zapalo u krizu,koja se nastavila i kasnije.Jednostavno se vise nismo kontale i sve je pocelo da skripi.To nismo dugo krile i ubrzo smo se posvadjale.Ona je otisla na dva meseca na more,ja u selo,zatim na more i bile smo potpuno odvojene bez komunikacija.Sve je postalo ocigledno kada sam prestala da joj odgovaram na SMS poruke,a i ona je ubrzo prestala da ih salje.Pokusale smo da se pravimo da je sve u redu.To nam je uspevalo neko vreme,ali morale smo da se vedjamo tri puta nedeljno (ponedeljak,sreda,petak).Nasu medjusobnu mrznju vise nismo mogle da krijemo i ubrzo smo se posvadjale.Vise je nisam zvala,nije ni ona mene.Nisam joj slala poruke,nije ni ona meni.Jedno vece,posle treninga predlozila je da prestanemo da se druzimo neko vreme.Pristala sam bez pogovora.Medjutim,pocele smo opet da se druzimo.Obe smo odlucile da progutamo bes i da nastavimo da se druzimo kao i ranije i sve je pocelo da postaje bolje,....Skoro kao ranije.

Ubrzo je usledio njen rodjendan.Dosla sam na rodjendasko slavlje gde sam ugledala Olju.Ivaninu drugaricu,koja je prouzrokovala mnogo nasih svadja.Ljubazno sam joj se javila,sela na sofu i pocela da cackam mobilni.Malo kasnije,dosla je Gordana.Zavalila se pored mene i iako sam je poznavala smo iz prolaza,pocele smo zivahno da pricamo.Gordana je bila pocetak nasih nevolja.Pocela sam sa njom odlicno da se druzim i opet sam pocelan da zapostavljam Ivanu sve do...Doceka Nove godine.

Ispostavilo se da je Gordana pravi party break-er.I na doceku i na reprizi Ivana i ja nismo prestajale da djuskamo.Tako sam,par dana posle reprize (kada sam se malo oporavila i naspavala) otisla kod nje i pale su maske.Priznala sam Ivani koliko ju je Gordana ogovarala,a i priznala je ona meni da me je Gordana tracarila.Slika mene i Gordane kako se kikocemo nestala je.Nisam mogla da verujem da je moja nova najbolja drugarica u stvari kucka.Sigurna sam da nije ni svesna sta je ceka.

Od tada,Ivana i ja smo se vratile na staro.Opet smo nerazdvojne drugarice i verujem da ce tako ostati,...Jos dugo vremena!