TAJNE

Imao sam devet godina, još nisam znao šta je smrt. Umiranje sam zamišljao kao igru određenu samo za odrasle. Tajim da sam gledao smrt našeg poštara. Nikom ne rekoh da sam video kad ga je stari hrast poklopio - baš njega, a ne šumara.

I sad mi se učini da čujem ušice sekira. Umire stari hrast pod njima. Neko ga je ranije već načeo. Hrast se uzdiže nekoliko metara iznad prolaza u šumi. Od puta ga zaklanja veliko, gusto šiblje. Sekire se razlikuju: jedna je malo tuplja. Ali su udarci isti - udarci bačvarevih blizanaca. Šumar prolazi neprimetno. Nije ga više briga, neka hrast ječi. Želi da što pre zamakne. Iza njega, na dobrom odstojanju, ide blentavi poštar, bez razloga kako je to često činio. Ide za nekim, pa se vrati sa pola puta. Stari hrast popušta. Dosta je izdržao. Čuju se bačvarevi sinovi koji zapomažu. Misle da je hrast poklopio šumara.

Držim u sebi šta se dalje dešavalo sa šumarom. Kazivao mi je korpar kada mi je doneo korpicu za voće.

Stigao je šumar tamo gde je zemlja nepregledna kao nebo. Predložiše mu da pomaže u uzgoju puževa prvoj komšinici, staroj devojci. Učini mu se, kada ju je ugledao, da neke osobe nisu imale roditelje. Da budem blaži: iako su ih imale, onda su ih zarana morale izgubiti. Valerija je bila samostalna i samovoljna. Naredi mu da redovno prihranjuje puževe, odredi mu da spava među govedima. Posle dva meseca prebaci gGa u kuhinju i još toliko je bio tu. Kad se najmanje nadao, pozva ga sebi. U perinama joj je pričao o svom dotadašnjem životu. Venčao se.

Nikako da ostane u blaženom stanju, našta mu ona reče da uzme zlatnike iz škrinje i sagradi bogomolju. Tako će Boga umilostiviti.

Škrinja je bila najsvetija stvar u kući. Njeni preci su od davnina, kada su najradosniji, ostavljali nešto zlatnika u škrinju. Ne zna se kad će zlatnici i kome zatrebati. Valerija se nije uplitala gde će bogomolju podići. I tako je šumar sagradio ovu, a od novorođenčeta ne bi ništa. Njegova Valerija nijednom ne poseti njihovu bogomolju. Dugo je verovala da će to biti na krštenju deteta.

Ćutim da mi je Marijina majka poveravala kako često, već dugo, Marija umišlja da je i muško: među nogama ima i pčelu. Umišlja. Kad joj to dođe, majka je mora prihvatiti kao drugo biće - tome se prilagoditi. I na javi je, jadnicu, to dugo drži. Njen razum se suprostavi, ali je priroda jača, ne da se još neko vreme.

One noći<