Deveti deo

Marija je mirisala na drenjinu koja odstoji u žitu. Ode stazom, van bogomolje. Osta Makarije da razmišlja...

NEODLUČNOST

Dok smo razgovarali, primetio sam da M-rija cupka nogom i zagleda stazu pred njom. Ovo je prvi put da dolazi. Ne reče zašto. Nije probala ništa iz korpice.

Kada je nastradao njen otac, prestala je da dolazi u školu. Majka je bila popustljiva. Marija je zaćutala, povlačila se u se.

Jedno vreme je za sobom vodila jagnje, dok ono ne zableji kao odraslo. Tada bi ga vraćala u stado i uzimala drugo. Pročitanu knjigu bi ostavljala na glogu, litici, pod čokotom ili na nekom drugom mestu, kuda najviše meštani prolaze. Uz nju su mnogi počeli da čitaju. Leti zanoći u krošnji oraha. Spava, a oko nje padaju koštice sa slatkim jezgrom. Nedavno je gledala kako radnici u kamenolomu vade kamen. Uzela je kramp od njih i iskopala poveliku kamenu ploču da je ne bi više zadirkivali. Često u osami slika po bademu. Njena majka daruje decu bademima. Ona se odmaknu i traže šareno ne bi li prepoznali nečiji lik.

Koji nesrećnik počne bežati, izmicati ispred svetine, bude kamenovan. Saspu kamenice sa svih strana. Otuda mi se učini, kada prolazim  pored  tolikih  gomila  kamenja,   da je njihovo postojanje u našem kraju posledica toga. Umesto bega, Marija je izabrala sklanjanje, skrivanje. To ljudima nakratko skrene paž-ju, ali se ne mašaju za kamen.

Zalazila je na skrovita mesta. Meštani je, zbog toga, ne nazvaše ni ludom, ni čudom. Tako su, inače, nazivali one koji se osame, odbiju od ljudi. Marijinoj lepoti ne mogu da protivreče. Te lepote se boje. Sad već, zrele lepote.

Za Sv. velikomučenicu Ekaterinu Sara joj daje svoje cipele. Igra u njima. Haljina leprša, podigne se do kolena. Mnogi gledaju da krene dalje... Mami momke. Sve je više mladića koji stoje pokraj kola i onih koji podalje sede. Ovi, poslednji su izgubili svaku nadu. Zbog nje je sve manje krštenja u selu, svadbe su se proredile, momci se ne žene.