SLIKA

Pre neki dan sam silazio u selo. Našao sam oca da se ogleda u posudi za vodu, dotle sam čuo majku da mu se ruga: „Kakav si ti muškarac? Nisi se u životu pošteno ni napio.“

Uđoh u kuću. Ne htedoh im se javiti. Neka završe započeto. Ući će već. Na ormanu, koji je majka u miraz donela, primetio sam da drži rukotvorinu od drveta. Na njoj su Bogorodica i Isus. Oboje nekako sa tugaljivim očima i čistim, beskrajno čistim licem i pogledom. Hrist ima malo veće zaliske i znatno je stariji u glavi za dete njegove dobi. Drži se prstićima za majčinu maramu. Majka Djeva je znatno mlađa, možda se umetnik poigrao, ko zna? Ona je rukom prihvatala malog Isusa; dotle se crno-bela fotografija (verovatno sa lične karte) moje majke gurala između njih dvoje, kao da želi da istisne Isusa, ili, bar, da oboje budu u Bogorodičinom krilu. Boji se smrti.

„Prijatelju Makarije, nemoj tako.“

Pogan jezik, Marija. Omaklo mi se.